Međunarodni tim je izbušio dve 105-metrske jezgre leda na 5.810 m nadmorske visine u Pamirima kako bi istražio "Pamir-Karakoram anomaliju" — retku pojavu lokalnog porasta mase glečera. Jedan uzorak čuva se u Antarktiku, drugi se analizira na Univerzitetu Hokaido, gde naučnici pretražuju izotope vode, vulkanske sulfate i druge tragove. Prvi rezultati se očekuju naredne godine, a razumevanje mehanizma rasta moglo bi pomoći u zaštiti glečera širom sveta.
Izuzetno uzbudljivo: ledena jezgra iz Pamira koja bi mogla pomoći spasavanju glečera
A researcher at Japan's Hokkaido University Institute of Low Temperature Science cuts a slice from an ice core sample taken from a glacier in the Pamir mountain range in Tajikistan (GREG BAKER)(GREG BAKER/AFP/AFP)
U narandžastoj pufer jakni, japanski naučnik Yoshinori Iizuka ušao je u hladnjaču da izvuče fistu veličine šake — uzorak leda za koji se nada da će pomoći stručnjacima da zaštite svetske glečere. Uzorak je deo međunarodne ekspedicije usmerene ka razumevanju zašto su glečeri u Tadžikistanu izdržali ili čak blago porasli dok većina sveta beleži ubrzano topljenje.
Ekspedicija i uzorci
Ranije ove godine istraživači su na 5.810 metara nadmorske visine, na ledenom pokrivaču Kon-Čukurbashi u Pamirskim planinama, izbušili dve kolone leda dužine približno 105 metara. Jedna od kolona smeštena je u podzemnom skladištu u Antarktiku koje održava Ice Memory Foundation, a druga je prebačena u Institut za niske temperature pri Univerzitetu Hokaido u Saporou, gde tim na čelu sa Iizukom radi detaljne analize.
Šta traže naučnici
Region predstavlja jedinu planinsku zonu na planeti poznatu po "Pamir-Karakoram anomaliji" — pojavi u kojoj su glečeri u tom području zadržali masu ili blago porasli. Naučnici žele da otkriju da li je uzrok lokalna klima, promena padavina, ljudske aktivnosti u okolnim dolinama (npr. povećana upotreba vode za navodnjavanje koja povećava vlažnost vazduha) ili kombinacija faktora.
Uzorci leda nose zapise atmosferskih i klimatskih uslova iz proteklih decenija, pa i hiljada godina. Analize koje tim sprovodi uključuju merenje gustine i orijentacije zrna snega, strukture slojeva, hemijskih tragova poput sulfata iz vulkanskih erupcija — koji služe kao vremenske oznake — i izotopa vode, koji otkrivaju temperaturne obrasce.
Značaj "starog leda"
Naučnici se nadaju da će jezgra sadržati materijal star 10.000 godina ili više, iako je veliki deo glečera bio izložen topljenju tokom toplog perioda pre oko 6.000 godina. Prisutnost "starog leda" omogućila bi odgovore na pitanja o tome kakav je sneg padao pre milenijuma, koje su fine čestice bile prisutne u atmosferi i kako su prirodni i ljudski faktori menjali lokalnu klimu.
Metode rada i perspektiva
U laboratorijama u Saporu rad se odvija pažljivo i sporo: uzorci se seku, bruse i analiziraju na nizu fizičko-hemijskih parametara. Prvi naučni rezultati tima očekuju se sledeće godine, a dodatna istraživanja biće moguća zahvaljujući uzorku konzervisanom u Antarktiku.
„Podaci iz prošlosti su ključni. Razumevanjem uzroka kontinuiranog nagomilavanja snega od prošlosti do danas možemo predvideti šta će se dogoditi ubuduće i zašto je led rastao,“ kaže Iizuka.
Osim osnovno-istraživačkog značaja, razjašnjenje uzroka Pamir-Karakoram anomalije moglo bi pomoći u razvijanju strategija za očuvanje ili čak obnavljanje glečera na drugim mestima, ukoliko se pronađe primenjiv prirodni ili tehnološki mehanizam.
Rokovi: Tim očekuje da će prve publikacije i preliminarni rezultati biti objavljeni naredne godine, ali pun uvid zahtevaće dugoročnu, višestranu analizu uzoraka.
Pomozite nam da budemo bolji.
