Sažetak: Istraživanje Touro University Nevada objavljeno u PNAS pokazalo je da ekstracelularne vezikule u krvi mogu vezivati prekursore hormona poput POMC i nakon intenzivnog vežbanja imaju oko četvorostruko više vezanog POMC-a nego u mirovanju. Vezikule olakšavaju prelazak hormona kroz barijere krvnih sudova, uključujući i krvno-moždanu barijeru. Nalazi otvaraju mogućnosti za bolje razumevanje uticaja vežbanja na raspoloženje, stres i potencijalnu isporuku lekova.
Vežbanje Pomaže Hormonima da Brže Stignu do Mozga — Studija Otkriva Ulogu Ekstracelularnih Vezikula
Naučnici sa Touro University Nevada otkrili su novi mehanizam kojim se ključni hormonski prekursori kreću krvotokom — i pokazali da intenzivna fizička aktivnost značajno ubrzava taj proces. Rezultati su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).
Šta su ekstracelularne vezikule i zašto su važne?
Ekstracelularne vezikule (EV) su mikroskopske čestice prisutne u krvi koje su već poznate po ulozi u ćelijskoj komunikaciji i uklanjanju otpada. Nova studija pokazuje da EV mogu privremeno vezivati prekursore hormona i služiti kao transportna "šatl-vozila" koja doprinose njihovom distribucijom kroz telo.
Fokus na POMC i efekat vežbanja
Istraživanje se fokusiralo na prekursornu molekulu proopiomelanokortin (POMC), iz koje nastaju supstance kao što su endorfini i hormon ACTH. Nakon intenzivnog vežbanja istraživači su zabeležili ~četvorostruko povećanje količine POMC vezanog za EV u odnosu na stanje mirovanja.
„Ova studija ne pokazuje samo efekat vežbanja, već otkriva novi biološki mehanizam u kome stres izazvan vežbom navodi EV da privremeno deluju kao šatl-vozila za hormone u krvotoku“, rekao je dr Mark Santos, autor iz studije.
Prelazak barijera i potencijalne implikacije
Laboratorijski eksperimenti su pokazali da vezikule koje nose hormone lakše prolaze kroz barijere krvnih sudova — uključujući i krvno-moždanu barijeru — nego hormoni koji cirkulišu slobodno. Iako je potvrđeno da EV mogu doprineti transportu prekursora do mozga, naučnici napominju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se razjasnilo šta se tačno dešava sa tim hormonima kada stignu u mozak.
Potencijalne posledice nalaza su široke: bolje razumevanje uticaja vežbanja na raspoloženje i stres, nove smernice u istraživanjima mentalnog zdravlja, kao i mogućnosti za ciljanu isporuku lekova ili modulaciju upalnih i bolnih procesa.
„Otkriće otvara velike mogućnosti za razumevanje kako vežbanje utiče na organizam na molekularnom nivou“, rekao je dr Aurelio Lorico, ko-vođa studije.
Za čitaoce: Iako su potrebne dalje studije, ovo istraživanje daje još jedan razlog za redovnu fizičku aktivnost — treninzi mogu uticati na hemiju mozga na načine koje tek treba u potpunosti razumeti.
Izvor: Touro University Nevada / PNAS (preuzeto iz izveštaja KLAS). Dalja istraživanja potrebna su za potvrdu konsekvenci kod ljudi i mogućeg primenljivog korišćenja u medicini.
Pomozite nam da budemo bolji.
