Prva kolektivna tužba protiv japanske vlade navodi da je državna politika prema klimatskim promenama „drastično nedovoljna“ i da time ugrožava zdravlje, radnu sposobnost i bezbednost oko 450 tužilaca. Tužba ističe posledice rekordnih vrućina — usporenu gradnju, kolaps radnika i opasne uslove na dečjim igralištima — i osporava nacionalne klimatske ciljeve kao nedovoljno usklađene sa Pariškim sporazumom. Tužioci traže simboličnu odštetu od 1.000 jena po osobi, ali primarni cilj je ukazivanje na državnu odgovornost i podizanje javne svesti.
Prva Kolektivna Tužba Protiv Japanske Vlade: Tužioci Tvrde Da Je Nečinjenje Po Pitanju Klime „Neustavno“
This year, Japan sweltered through its hottest summer since records began (Kazuhiro NOGI)(Kazuhiro NOGI/AFP/AFP)
Stotine građana iz cele Japana podnele su prvu kolektivnu tužbu protiv centralne vlade, tražeći odštetu i tvrdeći da je državno nečinjenje u vezi klimatskih promena „neustavno“. Tužilaca je oko 450, a tužba navodi da vlada nije preduzela odgovarajuće mere koje bi zaštitile zdravlje, radnu sposobnost i egzistenciju ljudi pogođenih ekstremnim vrućinama.
Argumenti tužilaca i primeri iz prakse
U sažetku tužbe, koji je AFP dobio pre podnošenja, navodi se da su mere države „drastično nedovoljne“ i da time „krše prava tužilaca na miran život i uživanje u stabilnoj klimi“. Vodeći advokat Akihiro Shima potvrdio je da je tužba podneta i priloženi su dokazi.
„Upravo smo podneli tužbu i priložili dokaze sudu i naš zahtev je zvanično prihvaćen,“ rekao je za AFP Akihiro Shima.
Jedan od tužilaca, 57-godišnji građevinski radnik Kiichi Akiyama, opisuje kako sve učestalije vrućinske talase utiču na produktivnost i zdravlje radnika: radovi traju i do tri puta duže, radnici padaju od iscrpljenosti, pa čak i umiru nakon povratka kući. Još jedna tužiteljka, prezimena Saito, ističe da rekordne temperature uskraćuju deci mogućnost igre na otvorenom — oprema na igralištima i tobogani postaju toliko vrući da predstavljaju opasnost.
Pravni okvir i zahtev tužbe
Tužba pokušava da direktno drži državu odgovornom za, kako tvrdi, neadekvatne klimatske politike. Podseća se i na to da su japanski ciljevi za smanjenje emisija (60% do 2035. i 73% do 2040. u odnosu na 2013.) označeni u nacionalno određenim doprinosima (NDC) — ali da su ti ciljevi, po mišljenju tužbe, u suprotnosti sa ciljem Pariškog sporazuma da se zagrevanje ograniči na 1,5°C, kao i da nisu pravno obavezujući.
„Ovaj zakonski izostanak je nedvosmisleno neustavan,“ navodi se u sažetku tužbe.
Tužba traži simboličnu naknadu štete od 1.000 jena (oko 6,5 dolara) po tužiocu, ali njeni podnosioci naglašavaju da je glavni cilj isticanje pitanja državne odgovornosti i podizanje javne svesti, više nego finansijska kompenzacija.
Širi kontekst i presedani
U Japanu je ranije podneto nekoliko klimatskih tužbi protiv privatnih aktera, uključujući termoelektrane na ugalj, ali ovo je, prema pravnicima i naučnicima koji prate slučaj, prva kolektivna tužba koja traži od države da nadoknadi štetu zbog klimatskih promena. Slični postupci su se vodili i u drugim zemljama: Južna Koreja je nedavno donela presudu u kojoj su pojedini klimatski ciljevi proglašeni neustavnim, a u Nemačkoj je 2021. sud nalazio da su ciljevi neadekvatni i neusklađeni sa zaštitom osnovnih prava.
Značaj i mogućnosti uspeha
Akademici, poput Masako Ichihare sa Univerziteta u Kjotu, ocenjuju da su izgledu za pravnu pobedu ograničeni, ali da tužba može imati snažan simbolički i informativni uticaj: jasno i „relativno razumljivo“ saopštenje tužilaca može podići svest javnosti i politički pritisak na brzo pooštravanje mera.
Zaključak: Ovaj slučaj označava novu fazu pravnih izazova prema državama zbog klimatskih politika i ističe kako ekstremne vremenske pojave neposredno utiču na svakodnevni život, rad i sigurnost ljudi. Bez obzira na ishod, tužba ima za cilj promenu javne debate i podsticanje odgovornijeg državnog delovanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
