Izraelski avioni izveli su nove udare na više lokacija u južnom i istočnom Libanu, što predstavlja novo kršenje primirja iz kraja 2024. Izrael tvrdi da cilja položaje i skladišta Hezbolaha, dok ta organizacija odbija razoružanje. UN i Human Rights Watch upozoravaju na civilne žrtve i uništenu opremu za obnovu, navodeći moguće ratne zločine. Diplomatija se intenzivira, ali napetosti i dalje rastu.
Izraelski avioni ponovo gađali jug i istok Libana — novo kršenje primirja
(Al Jazeera)
Izraelski vojni avioni izveli su nove udare na više lokacija u južnom i istočnom Libanu, uključujući al‑Jabour, al‑Qatrani, al‑Rayhan, Buday i Hermel u dolini Bekaa, kao i Wadi Al‑Qusayr blizu Deir Siryan, saopštio je dopisnik Al Jazeere na terenu.
Detalji napada
Napadi, koji su usledili nekoliko dana nakon što su izraelske snage saopštile da su ubile trojicu pripadnika Hezbolaha, predstavljaju novo kršenje primirja koje je stupilo na snagu krajem 2024. Izrael tvrdi da su mete bile operativci i skladišta oružja vezana za Hezbolah. Hezbolah kategorički odbacuje zahtev o razoružanju dok, kako navodi, izraelske snage nastavljaju bombardovanje libanske teritorije i održavanje vojnih položaja duž južne granice.
Humanitarne i pravne posledice
Podaci pokazuju da je vojna kampanja intenzivna: između januara i kraja novembra 2025. ACLED je zabeležio skoro 1.600 udara širom Libana. Ujedinjene nacije su u novembru istakle da je najmanje 127 civila, uključujući decu, poginulo od početka primirja, i upozorile da ti napadi mogu predstavljati ratne zločine.
Human Rights Watch je u izveštaju dokumentovao sistematsko ciljanje opreme za obnovu u južnom Libanu. Istraživanjem su zabeležena četiri napada između avgusta i oktobra koji su uništili više od 360 teških mašina (buldožeri, bageri i dr.), pri čemu su stradale najmanje tri civilne osobe, a više od 64.000 raseljenih nije bilo u mogućnosti da se vrati svojim domovima.
Diplomatija i unutrašnje napetosti
Paralelno s vojnim dejstvima, vode se diplomatski napori. Liban i Izrael su po prvi put u decenijama poslali civilne izaslanike u komisiju za nadzor primirja, a zapadni i arapski ambasadori obišli su pogranična područja zajedno sa komandantom libanske vojske kako bi se uverili u napore bezbednosnih snaga južno od reke Litani.
Libanska vlada se obavezala da će do kraja godine ukloniti naoružano prisustvo Hezbolaha iz pogranične zone. Naim Qassem, zamenik lidera Hezbolaha, izjavio je da će grupa povući vojne snage južno od Litani, ali da namerava da zadrži oružje u drugim delovima zemlje. Odluka da se u nadzorne razgovore pošalje bivši ambasador Simon Karam kao civilni predstavnik izazvala je kritike i dodatnu napetost.
Libanski predsednik je izjavio da Liban preferira put pregovora radi zaustavljanja napada, dok premijer Nawaf Salam poziva na jače mehanizme verifikacije i nadzora. Međutim, rastuća frustracija među libanskim zvaničnicima i jasan stav nekih stranih diplomata ukazuju da pregovori ne garantuju automatski prekid vazdušnih napada.
Perspektiva
S obzirom na kontinuirane napade i ozbiljne civilne posledice, istovremeni diplomatski napori i dalje su ključni za sprečavanje dalje eskalacije i za omogućavanje hitne humanitarne i inženjerske pomoći u pogođenim područjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
