Istraživači Univerziteta u Albanyju razvili su spoj koji smanjuje proizvodnju toksičnih CAG ponavljanja povezanih sa 50–70 neurodegenerativnih bolesti, uključujući Hantingtonovu bolest. Tim je dobio 50.000 dolara iz SUNY fonda za dalji razvoj i identifikaciju najbolje formulacije. Glavni izazov je nerastvorljivost spoja u bezbednim rastvaračima; kreirali su 40 varijanti u potrazi za prihvatljivim rešenjem. Ako jedna varijanta uspe, mogla bi pomoći širokom spektru bolesti koje dele isti molekularni uzrok.
Novi spoj sa Univerziteta u Albanyju smanjuje toksične CAG ponavljanja — nada protiv Hantingtonove i 50–70 srodnih bolesti
Scientists Hannah Shorrock and John Cleary look at a screen on the Xenium Analyzer in the Next Generation Transcriptomic Facility at the University at Albany on Tuesday in Albany. The machine takes tiny slices of tissue and visualizes RNA at a cellular level. (Lori Van Buren/Times Union)
Istraživači sa Univerziteta u Albanyju razvili su obećavajući spoj koji smanjuje proizvodnju toksičnih CAG ponavljanja u RNA, mehanizma za koji se veruje da stoji iza 50–70 degenerativnih neuroloških bolesti, uključujući Hantingtonovu bolest.
Par je nedavno dobio 50.000 dolara iz Fonda State University of New York (SUNY) kako bi ubrzao dalji razvoj spoja i pripremu za predklinička i klinička ispitivanja. Umesto da traže lek za svaku pojedinačnu bolest, istraživači ciljaju zajednički molekularni uzrok — produžene CAG sekvence koje oštećuju proteine i dovode do postepenog gubitka funkcija.
Kako spoj funkcioniše
Prema istraživačima, cilj spoja je da smanji količinu RNA koja sadrži štetne CAG ponavljanja. Kod obolelih često postoji jedan normalan i jedan abnormalan alel; usporavanjem proizvodnje štetnog alela, organizam može približno vratiti normalan nivo CAG sekvenci.
„Da ih otklanjate jednu po jednu, govorimo o stotinama godina,“ rekao je istraživač John Cleary.
Tehnički izazov: rastvorljivost
Ipak, pre nego što spoj može stići do pacijenata, tim se suočava sa važnim formulacijskim problemom: trenutni spoj se ne rastvara u rastvaračima koji su bezbedni za dugotrajnu upotrebu kod ljudi. Rastvara se u laboratorijskom etanolu i u dimetil sulfoksidu (DMSO), ali oba rešenja nisu prihvatljiva za terapijsku upotrebu — etanol u potrebnim količinama nije bezbedan, a DMSO je kod miševa povezan sa prestankom dobijanja na težini.
„Trenutno imamo prilično neprijatan spoj. To je kao pokušaj mešanja ulja i vode,“ rekla je istraživačica Hannah Shorrock.
U potrazi za prihvatljivim formulacijama, tim je sintetisao i testirao oko 40 varijanti spoja, sa ciljem da pronađe verziju koja se rastvara u sigurnom, farmaceutski prihvatljivom medijumu. Nagrada iz SUNY Technology Accelerator Funda planirana je za izbor najbolje varijante i napredovanje ka kliničkim ispitivanjima.
Vremenski okvir i podrška
Iako rezultat obećava širok spektar primena, istraživanje je i dalje u ranim fazama i klinička primena je verovatno nekoliko godina udaljena. Projekat je započeo tokom postdoktorskih istraživanja uz podršku National Ataxia Foundation i filantropskih doprinosa, a potom je dobio sredstva i od National Institutes of Health, države New York i SUNY.
Shorrock ističe i važnost međunarodne saradnje i globalnih mreža pacijenata: zbog retkosti ovih bolesti, potrebno je uključiti centre i bolesnike iz više zemalja kako bi se prikupili dovoljni podaci za kvalitetna ispitivanja.
„Oduvek me je interesovala ideja preklapajućih terapija i kako to možemo iskoristiti za lečenje,“ rekla je Shorrock.
Cleary je dodao da se fokusira na retke degenerativne bolesti upravo zato što dobijaju malo pažnje i finansiranja, a dijagnoza često kasni i po nekoliko godina zbog nejasne kliničke slike i potrebe za specijalizovanim genetskim testiranjem.
Tim sada radi na optimizaciji molekula i formulacije, testiranju bezbednosti i efikasnosti u prekliničkim modelima i pripremi za buduće kliničke studije. Ako jedna od varijanti bude uspešna, mogla bi da pomogne bolesnicima sa velikim brojem srodnih bolesti uz zajednički molekularni uzrok.
Pomozite nam da budemo bolji.
