Međunarodni tim astronoma uz pomoć teleskopa James Webb prijavljuje otkriće prvog potencijalnog "runaway" supermasivnog crnog otvora, mase ~10 miliona Sunčevih i brzine ~2,2 miliona milja na sat (≈620 mi/s). Objekat se nalazi u paru galaksija "Cosmic Owl" (~8 mlrd svetlosnih godina) i ostavlja rep gasa dug ~200.000 svetlosnih godina u kome nastaju zvezde. Rad je još uvek pred recenzijom; moguće objašnjenje je gravitacioni udar pri sudaru crnih rupa ili tročlana interakcija.
James Webb Otkrio Prvi Potencijalni "Runaway" Supermasivni Crni Otvor Izbačen Iz Galaksije
Scientists say they've spotted the first runaway supermassive black hole that's rocketing away from its home at a staggering speed.
Supermasivni crni otvori nalaze se u centrima većine galaksija i svojom snažnom gravitacijom privlače materiju i svetlost. Iako su česti u posmatranjima, poreklo i dinamika njihovih kretanja i dalje su predmet intenzivnog istraživanja. Sada međunarodni tim astronoma tvrdi da je uz pomoć NASA-inog Svemirskog teleskopa James Webb (JWST) otkrio prvi poznati primer supermasivnog crnog otvora koji je izbačen iz svoje matične galaksije.
Šta su otkrili?
Objekat, procenjene mase oko 10 miliona Sunčevih masa, nalazi se u sistemu nazvanom "Cosmic Owl" — paru interagujućih galaksija udaljenom oko 8 milijardi svetlosnih godina. Astronomi procenjuju da se kreće brzinom od približno 2,2 miliona milja na sat (oko ≈620 milja u sekundi), što bi ga svrstalo među najbrže poznate kretajuće objekte ako se potvrdi.
Kako se kreće kroz okolni medijum, crni otvor formira ogroman prednji udarni talas („bow shock“) veličine jedne galaksije i ostavlja za sobom rep gasa dug približno 200.000 svetlosnih godina, u kojem su uočeni znaci formiranja novih zvezda.
Kako je otkriven?
Objekat je prvi put primećen 2023. godine pomoću Hubble teleskopa, ali je zbog svojih svojstava — uključujući tamni horizont događaja koji ne emituje svetlost direktno — bio teško uočljiv dok se kretao kroz međugalaktički prostor. Podaci JWST-a omogućili su detaljniju analizu pomeranja i svojstava iskrivljenog i graškovitog gasa ispred objekta, što je ključ za procenu njegove brzine i mase.
„Sile potrebne da se toliko masivan crni otvor izmakne iz svoje kuće su ogromne. Ipak, ranije je predviđeno da ovakva izbacivanja mogu da se dese,“ rekao je Pieter van Dokkum (Yale), vodeći autor rada, za Space.com.
Mogući mehanizmi izbacivanja
Istraživači navode dve glavne hipoteze: prvi je gravitacioni 'kick' nastao pri spajanju dva supermasivna crna otvora, koje oslobađa snažan talas gravitacionih talasa i može izbaciti preostali objekat; drugi je tročlana interakcija u kojoj sudar ili bliska interakcija s binarnim sistemom čini kretanje nestabilnim i dovodi do izbacivanja.
Tim smatra da je verovatniji scenario sudar sa jednim drugim velikim crnim otvorom, ali ističe da su potrebna dodatna posmatranja i analiza da bi se to potvrdilo.
Koliko je otkriće sigurno?
Rad je trenutno još uvek pred recenzijom, pa rezultati treba da se smatraju preliminarnim. Autori navode da će dalja pretraga sličnih objekata pomoći da se empirijski utvrdi koliko su česti takvi događaji i pod kojim okolnostima se dešavaju.
Ovo otkriće, ako bude potvrđeno, otvara nova pitanja o dinamici supermasivnih crnih rupa, sudbinama galaksija posle sudara i mehanizmima koji mogu potpuno promeniti položaj i životni tok galaktičkih jezgara.
Pomozite nam da budemo bolji.
