Irak Na Prekretnici: Ko Će Formirati Sledeću Vladu Dok Naoružane Frakcije Jačaju

Političke frakcije u Iraku intenzivno manevrišu mesec dana nakon parlamentarnih izbora u novembru, pokušavajući da sklope saveze koji će odrediti sastav naredne vlade. Izbori nisu doneli jasnu većinu, što otvara prostor za dugo i neizvesno razdoblje pregovora.

Nova vlada nasleđuje stabilizovanu ali ranjivu situaciju

Iako se bezbednosna situacija u Iraku u poslednjim godinama delimično stabilizovala, sledeća vlada dočekaće podeljen parlament, jačanje političkog uticaja naoružanih formacija, krhku ekonomiju i kontradiktorne pritiske iz regiona i od velikih sila — posebno Irana i Sjedinjenih Država.

Ko je u igri?

Stranka premijera Mohammeda Šija al-Sudanija osvojila je najviše poslaničkih mesta pojedinačno, ali je i dalje udaljena od mogućnosti da samostalno formira vladu. Koalicija poznata kao Koordinacioni okvir (Coordination Framework), blok pro-iranskih šiitskih stranaka, postala je najveći parlamentarni entitet, ali se očekuje da neće automatski podržati reizbor al-Sudanija.

Analitičari upozoravaju da Koordinacioni okvir želi premijera koga može kontrolisati i koji neće pretvoriti funkciju u odskočnu dasku za sopstveno jačanje — pouka iz iskustva sa Nouri al-Malikijem, jedinim premijerom koji je imao drugi mandat nakon 2003.

FILE - Election workers count ballots as they close a polling station, during the parliamentary elections in Baghdad, Iraq, Nov. 11, 2025. (AP Photo/Hadi Mizban, File)(ASSOCIATED PRESS)

Brojke i raspodela snaga

Na izborima su šiitske liste (u velikoj meri pod uticajem Koordinacionog okvira) osvojile 187 mandata, sunitske grupe 77, kurdske 56, a 9 mesta su rezervisana za manjine. Koalicija Reconstruction And Development pod vođstvom al-Sudanija osvojila je 46 mesta, što nije dovoljno za formiranje vlade bez šire podrške.

Izostanak moćnog Sadrističkog pokreta, koji već duže vreme bojkotuje institucije, ostavio je izborni prostor koji su iskoristile stranke unutar Koordinacionog okvira — neke od njih imaju i oružane grupe. Grupe sa vezama na naoružana krila osvojile su preko 100 poslaničkih mesta — najviše od 2003. godine.

Ekonomija i spoljnopolitički pritisci

Pred narednom vladom su značajni ekonomski izazovi: javni dug veći od 90 triliona iračkih dinara (oko 69 milijardi USD) i državni budžet koji i dalje zavisi od nafte za približno 90% prihoda. Uz to, korupcija i spori reformski proces otežavaju konsolidaciju finansija i diversifikaciju ekonomije.

Sudbina Snaga narodne mobilizacije (PMF)

FILE - Election workers gather parliamentary election ballots after the polls closed in Baghdad, Iraq, Nov. 11, 2025. (AP Photo/Hadi Mizban, File)(ASSOCIATED PRESS)

Jedno od najosetljivijih pitanja je budućnost Popular Mobilization Forces (Snage narodne mobilizacije, PMF) — koalicije milicija koja je formalno integrisana u iračku vojsku 2016, ali i dalje funkcioniše s velikom autonomijom. Neke frakcije iz PMF su nakon događaja u regionu početkom oktobra 2023. izvele napade na američke baze, što je dodatno zaoštrilo tenzije s Vašingtonom.

Sjedinjene Države navodno su upozorile da kandidat za premijera ne bi smeo da bude kontrolisan od strane naoružane frakcije i da figurama povezanima sa milicijama ne treba dozvoliti ključne bezbednosne resurse. S druge strane, grupe poput Kataib Hezbollah jasno odbacuju predaju oružja i zahtevaju povlačenje stranih snaga kao uslov za bilo kakav razgovor.

Put do formiranja vlade

Parlament je već krenuo s procedurama: Savezni vrhovni sud potvrdio je izborni rezultat 14. decembra, posle čega parlament ima rok od 15 dana za izbor predsednika skupštine. Zatim sledi izbor predsednika države u roku od 30 dana od prve sednice, a imenovanje premijera treba da usledi najkasnije 15 dana nakon izbora predsednika, uz rok od 30 dana za formiranje vlade.

Šta je na kocki?

Ko će formirati sledeću vladu imaće dalekosežne posledice po unutrašnju stabilnost i spoljnu politiku Iraka: od upravljanja javnim finansijama i reformi, preko bezbednosne arhitekture, do balansa uticaja između SAD, Irana i regionalnih aktera. Ključ će biti sposobnost novih lidera da obezbede širok konsenzus bez jačanja paralelnih oružanih struktura.

Zaključak: Pregovori su otvoreni i složeni; sledeća vlada moraće da balansira između unutrašnjih interesa i spoljnopolitičkih pritisaka kako bi sačuvala stabilnost i omogućila reforme.