Studija Hebrejskog univerziteta pokazuje da stariji najefikasnije uče kroz aktivno učešće, diskusije i povezivanje gradiva sa ličnim iskustvom, a ne kroz frontalna predavanja. Istraživanje (objavljeno u Educational Gerontology) se oslanja na intervjue sa visoko obrazovanim ženama i ukazuje da kvalitetno, aktivno učenje povećava razumevanje, motivaciju i društvenu povezanost. Autori preporučuju prilagođavanje kurseva i dalja istraživanja koja obuhvataju različite grupe.
Studija: Stariji Najbolje Uče Kroz Aktivno Učešće — Ne Kroz Frontalna Predavanja
An illustrative image of elderly Israelis. (photo credit: NATI SHOHAT/FLASH90)
Nova studija sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu pokazuje da stariji ljudi najbolje uče kada su uključeni u aktivne, participativne metode — diskusije, povezivanje gradiva sa iskustvema i praktične aktivnosti — umesto da pasivno slušaju frontalna predavanja.
Ključni nalazi
Istraživanje, objavljeno u časopisu Educational Gerontology i potpisano od prof. Anat Zohar i dr Yochai Shavita, ističe nekoliko važnih stavki:
- Frontalna predavanja uglavnom se oslanjaju na memoriju, sposobnost koja prirodno može opadati s godinama.
- Starije odrasle osobe u učenju ostvaruju prednosti kada nove informacije mogu da povežu sa svojim bogatim životnim iskustvom.
- Aktivno učenje (debata, diskusija, rad u parovima ili malim grupama) povećava motivaciju, socijalnu povezanost i može doprineti boljem kognitivnom zdravlju.
Metodologija
Prvo istraživanje tima obuhvatilo je 19 visoko obrazovanih žena (60–81 godina). Autori su odabrali tu grupu očekujući da će ilustrovati najbolje prakse u učenju za starije polaznice. Novi rad širi teorijski okvir geragogije i predlaže primenu saznanja iz nauke o učenju (learning sciences) pri dizajnu programa za starije.
PROF. ANAT ZOHAR (credit: STUDIO NOAM)
Primeri iz studije
U radu su navedeni i lični primeri: Šeli (80), bivša nastavnica biologije, izjavila je da danas dublje razume nove nalaze iz genetike; Miriam, penzionisana direktorka škole, pohađa kurseve iz rehabilitacionog sporta i ulaganja i koristi strategije ponavljanja i gledanja gradiva u celini.
"Učimo starije pogrešnim metodama," kaže prof. Zohar. "Predavanja retko povezuju gradivo sa životnim iskustvom i ne podstiču aktivno razmišljanje — a upravo su to resursi starijih polaznika."
Širi kontekst i implikacije
Industrija doživotnog obrazovanja u SAD procenjena je na oko 67 milijardi dolara u 2024. godini, sa predviđenim rastom do 96 milijardi do 2030. Veliki deo tog tržišta i dalje nudi predavanja kao glavni format, uprkos dokazima da su aktivne, istraživanjima utemeljene metode efikasnije za starije osobe.
Preporuke
- Dizajnirati kurseve za starije koji uključuju diskusiju, rad u parovima (hevruta kao primer), debate i zadatke koji povezuju gradivo sa životnim iskustvom učesnika.
- Podsticati digitalnu pismenost kako bi stariji učesnici mogli da koriste savremene alate za učenje i ponavljanje gradiva.
- Uključiti različite profile u daljim istraživanjima (muškarce i manje obrazovane grupe) kako bi se proverila prenosivost nalaza.
Zaključak
Starije odrasle osobe imaju velike potencijale za učenje ako im se pruže metode koje cene njihovo iskustvo, podstiču razmišljanje i omogućavaju aktivno učešće. Promena nastavnih pristupa može poboljšati ne samo znanje, već i socijalno i emocionalno blagostanje polaznika.
Pomozite nam da budemo bolji.
