Rad u Nature podigao je novu raspravu o tome da li je Australopithecus afarensis ("Lusi") stvarno direktni predak roda Homo. Novi fosilni fragmenti dodeljeni su vrsti A. deyiremeda, a neki naučnici smatraju da starija A. anamensis može biti bliži kandidat. Stručnjaci su podeljeni: jedni vide promenu paradigme, drugi traže dodatne dokaze. Konačan zaključak verovatno će zavisiti od budućih otkrića fosila.
Da Li Je „Lusi“ Zaista Naš Direktni Predak? Novi Rad U Nature Pokreće Žestoku Debatu
Many different ancient human relatives lived at the same, but that makes it tricky to know which one humans descended from. . | Credit: Jose A. Bernat Bacete via Getty Images
Rad objavljen u časopisu Nature ponovo je pokrenuo pitanja o tome da li je vrsta Australopithecus afarensis — poznata po ikoničnom fosilu "Lusi" — zaista direktni predak roda Homo. Nova analiza zubnih i viličnih fragmenata, uz dodeljivanje tzv. "Burtele" stopala vrsti A. deyiremeda, snažno je razbesneila naučnu zajednicu i otvorila mogućnost da je starija vrsta, A. anamensis, bliži kandidat za našeg pretka.
Pozadina
Otkriće "Lusi" 1974. u Hadaru promenilo je razumevanje rane hominin evolucije: A. afarensis hodao je uspravno, ali je imao mali mozak, što ga je učinilo jakim kandidatom za "sredinu" između poslednjeg zajedničkog pretka sa čimpanzama i kasnijih hominina. Godine 1979. ta vrsta je postala centralna u modelima koji dovode do roda Homo, dok je A. africanus tada dobio ulogu udaljenijeg rođaka.
The skull of a 3-year-old femaleAustralopithecus afarensis, dated to 3.3 million years ago, discovered at the site of Dikika in Ethiopia. | Credit: Zeresenay Alemseged
Novi dokazi i nova tumačenja
Autori novog rada povezuju zubne i vilične fragmente s Burtele stopalom i pripisuju ga A. deyiremeda, vrsti koja je kombinovala prastare karakteristike (npr. stopala prilagođena penjanju) sa nekim novim osobinama. Neki istraživači (npr. Fred Spoor i koautori studije) tumače rezultate tako da A. deyiremeda i južnoafrički A. africanus deluju bliže jedan drugom nego što jesu bliski A. afarensis. Po tom scenariju, oboje bi mogli poticati od starije A. anamensis (oko 4,2–3,8 miliona godina), koja bi mogla biti direktnija pretka roda Homo.
Zeray Alemseged: "Ovo po mom mišljenju ne menja našu sliku evolucije čoveka ni na koji način."
Zašto su mišljenja podeljena
Stručnjaci su podeljeni zbog različitih pristupa tumačenju fragmentarnih fosila i zbog mogućnosti konvergentne evolucije — pojave u kojoj razdvojene vrste nezavisno razviju slične osobine (npr. let krila kod ptica i slepih miševa). Neki autori nove studije (npr. Thomas Prang) smatraju da su neke "ljudske" crte kod A. afarensis mogle nastati nezavisno, dok drugi (npr. Yohannes Haile‑Selassie) ističu da ljudolikija stopala kod A. afarensis i dalje čine tu vrstu snažnim kandidatom za pretka.
The Burtele foot is the right foot of an adultAustralopithecus deyiremeda, who lived around 3.5 million to 3.3 million years ago. | Credit: Yohannes Haile-Selassie
Šta ovo znači za razumevanje naše prošlosti
Umesto jednostavne, prave linije predaka, sve više podataka podržava sliku evolucije kao razgranatog i ponekad ponovo spajanog procesa — "isprepletanog toka" populacija koje su se razdvajale i mešale duž miliona godina. Mnogi paleoantropolozi danas smatraju da će rešenje pitanja o direktnom pretku roda Homo verovatno zahtevati nove, bolje očuvane fosile i širu analizu populacione varijacije.
Zaključak
Nova studija ne daje konačan odgovor, ali pomera granice debate: A. anamensis sada je ponovo u fokusu kao potencijalni predak, dok A. afarensis ostaje važan kandidat, ali manje jedini. Dok se ne otkriju dodatni dokazi, naučna rasprava ostaje otvorena — i plodna za dalje istraživanje ljudskog porekla.
Napomena: U tekstu su sažete ključne interpretacije iz nedavnog rada i izjava različitih stručnjaka — prikaz služi informativnoj svrsi i ne menja samog naučnog rada.
Pomozite nam da budemo bolji.
