Praznična rasveta u Starom gradu Damaska kontrastira sa pojačanom bezbednošću nakon smrtonosnog napada u crkvi Svetog Ilije u junu, kada je poginulo 25 ljudi. Vlasti su optužile Islamsku državu, dok je manje poznata sunitska ekstremistička grupa preuzela odgovornost. Državne snage i lokalni komšijski odbori uvedeni su da obezbede crkve, ali mnogi vernici i dalje žive u strahu. Uprkos tome, meštani pokušavaju da sačuvaju praznični duh i nadaju se mirnijoj budućnosti.
Praznična rasveta i pojačana bezbednost u Damasku — hrišćanska zajednica slavi u senci straha
Syria's Christian community is believed to have shrunk from one million in 2011, when the war began, to around 300,000 today, with many seeking refuge abroad (Bakr ALKASEM)(Bakr ALKASEM/AFP/AFP)
Praznična rasveta osvetljava Stari grad Damaska, ali mirne ulice paraju pojačane patrole i stroge kontrole, dok hrišćanska zajednica pokušava da slavi Božić nakon smrtonosnog napada u junu.
Junki napad i sećanja
Sećanja na pucnjavu i samoubilački napad u crkvi Svetog Ilije u junu, u kojem je poginulo 25 ljudi, i dalje su živa. Sirijske vlasti su optužile Islamsku državu (IS), dok je odgovornost preuzela manje poznata sunitska ekstremistička grupa.
«Ljudi idu kućama ranije i boje se», rekla je Tala Shamoun, studentkinja (26), dok je obilazila božićni vašar sa porodicom i prijateljima.
Pojačane bezbednosne mere
U Starom gradu se sprovode detaljne kontrole: pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova zaustavljaju pešake i motocikliste, pregledaju prolaze i postavljaju metalne barijere na ulazima u crkve. Na jednom od ulaza čuvar je nadgledao mapu rasporeda svojih jedinica.
«Uveli smo bezbednosni plan koji obuhvata više distrikta i područja u prestonici, kako bismo osigurali bezbednost svih građana», rekao je jedan od pripadnika snaga, pod uslovom anonimnosti.
Uz državne snage, i takozvani komšijski odbori igraju važnu ulogu: desetine lokalnih hrišćana u koordinaciji sa državnim snagama čuvaju crkve i nadgledaju ulaze. Neki meštani stoje nenaoružani, ali opremljeni radio-stanicama i vidljivošću nad ulazima.
Život pod senkom i nastojanje da se slavi
Mnogi vernici i dalje osećaju strah uprkos pojačanim merama. Vernici su upalili drvo ukrašeno zvezdama sa likovima stradalih iz juna, a brojne porodice pale sveće i prisećaju se poginulih.
«Božić ove godine je izuzetan zbog bola i tuge kroz koje smo prošli», rekla je Abeer Hanna (44). «Bezbednosne mere su neophodne jer se još uvek bojimo», dodala je.
Studentkinja Loris Aasaf (20) i drugi posetioci pokušavaju da sačuvaju praznični duh: «Sirija zaslužuje radost i da budemo srećni, da se nadamo novoj budućnosti», rekla je.
Šira slika i demografija
Pre rata 2011. procenjivalo se da u Siriji živi oko milion hrišćana; danas se broj smanjio na oko 300.000 zbog emigracije i stradanja tokom sukoba. Bivši predsednik Bašar al-Asad, sam alavit, dugo je sebe prikazivao kao zaštitnika manjina, koje su tokom rata bile na meti različitih napada.
Uprkos svetlucavim ukrasima i toplini božićnih stojišta u Starom gradu — crvene kugle na stablima, prodavci pečenog kestenja, ukrasi u izlozima — atmosfera je pomešana: radost i nada na jednoj strani, a oprez i tuga na drugoj.
Pomozite nam da budemo bolji.
