Naučnici upozoravaju da bi globalna temperatura za 2026. mogla dostići između 1.34°C i 1.58°C iznad predindustrijskog proseka, sa centralnom procenom od 1.46°C. To predstavlja približavanje granici od 1.5°C iz Pariskog sporazuma i četvrtu godinu zaredom sa vrednostima iznad 1.4°C. Povećane temperature povećavaju rizik od intenzivnijih požara i drugih kaskadnih posledica, pa UNEP i stručnjaci pozivaju na hitne sisteme promene i prelazak na obnovljive izvore energije.
Met Office Upozorava: 2026. Može Dostići 1.34–1.58°C Iznad Predindustrijskog Perioda — Blizu Granice od 1.5°C
Naučnici upozoravaju da se svet brzo približava temperaturnom pragu koji je nekada smatran izbegljivim. Prema prognostičkim podacima Met Officea, globalna prosečna temperatura za 2026. godinu mogla bi da se nađe u rasponu od 1.34°C do 1.58°C iznad proseka za period 1850–1900, sa centralnom procenom od 1.46°C. To bi, kako je istakao profesor Adam Scaife koji je vodio prognozu, označilo četvrtu uzastopnu godinu sa vrednostima iznad 1.4°C.
„Ovo ističe koliko brzo se sada približavamo cilju od 1.5°C po Pariskom sporazumu,“ rekao je za Euronews dr Nick Dunstone iz Met Officea.
Podaci Copernicus servisa potvrđuju da je 2024. bila najtoplija godina u zabeleženoj istoriji, dok su 2025. i 2023. rangirane kao druge najtoplije. NOAA i druge agencije ukazuju na direktnu vezu između viših temperatura i pojačanog intenziteta i dužine šumskih požara, jer topliji uslovi smanjuju vlažnost zemljišta i produžavaju sezonsku opasnost.
Rizici i moguće posledice
Stručno upozorenje je da održano zagrevanje povećava rizik od kaskadnih efekata: češćih i intenzivnijih ekstremnih vremenskih pojava, ugrožavanja poljoprivrede, pritiska na vodne resurse i većeg broja prirodnih i društvenih šteta. U intervjuima i analizama, naučnici kao što je James Hansen isticali su decenijama ranije da nastavak emisija stakleničkih gasova vodi višim temperaturama — današnji zapisi to potvrđuju.
Preporuke međunarodnih tela
Analiza Svetskog ekonomskog foruma iz 2023. obuhvatila je 1.490 stručnjaka za rizike; skoro dve trećine njih očekuje veću verovatnoću globalnih katastrofa u narednih deset godina. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) poziva na hitne sisteme promene: prelazak na cirkularnu ekonomiju, dekarbonizaciju energetskog sektora, održivu proizvodnju i potrošnju, obnovu ekosistema i smanjenje otpada.
Šta domaćinstva mogu da urade
Na nivou domaćinstava, prelazak na obnovljive izvore — naročito solarne panele uz skladištenje energije u baterijama — ostaje jedna od najučinkovitijih mera za smanjenje troškova struje i povećanje otpornosti na prekide u napajanju tokom ekstremnih vremenskih događaja. Pored toga, energetska efikasnost, smanjenje otpada i promene u ishrani takođe doprinose smanjenju emisija.
U svetlu prognoza, istraživanja i preporuke međunarodnih organizacija naglašavaju potrebu za hitnim sistemskim i pojedinačnim merama kako bi se ublažile najgore posledice ubrzanog zagrevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
