Gvineja danas bira predsednika na prvim izborima posle puča 2021. godine. Oko 6,7 miliona birača pozvano je na glasanje od 07:00 do 18:00 GMT, a aktuelni vojni lider Mamady Doumbouya važi za favorita. Opozicija je pozvala na bojkot zbog ograničenja kampanje i pritisaka na medije, dok vlast ističe značaj projekata poput Simandou koji bi trebali povećati prihode države. Preliminarni rezultati se očekuju u roku od nekoliko dana.
Gvineja Glasa Posle Puča 2021: General Doumbouya Favorit, Opozicija Poziva Na Bojkot
Officials set up a ballot box at a polling station in Conakry [Patrick Meinhardt/AFP]
Gvineja danas održava predsedničke izbore — prvi od državnog udara 2021. godine — na kojima je široko očekivano da aktuelni vojni lider, general Mamady Doumbouya, ostvari pobedu.
Oko 6,7 miliona registrovanih birača pozvano je da izađe na glasanje koje je otvoreno u 07:00 GMT i zatvara se u 18:00 GMT. Doumbouya (41) suočava se sa osam protukandidata, dok su svrguti predsednik Alpha Condé i dugogodišnji opozicioni lider Cellou Dalein Diallo u egzilu.
Opozicija je pozvala na bojkot glasanja, ukazujući na ozbiljna ograničenja u kampanji i pritiske na aktivnosti opozicije. Prema podacima Svetske banke, oko 52% stanovništva živi u siromaštvu — faktor koji dodatno komplikuje političku situaciju u zemlji bogatoj mineralnim resursima.
Poslednjih godina Gvineja je imala period demokratizacije nakon izbora 2010, kada je Alpha Condé postao prvi slobodno izabrani predsednik, ali je Doumbouya preuzeo vlast u septembru 2021.
„Pod Doumbouyom se Gvineja u suštini vratila onome što je poznavala od sticanja nezavisnosti 1958: autoritarnim režimima, bilo civilnim ili vojnim“, rekao je Gilles Yabi iz think tanka Wathi.
Grupe civilnog društva i međunarodni posmatrači ističu da je politička debata bila prigušena: optužbe za zabranu protesta, ograničavanje medijskih sloboda i zastrašivanje opozicionih aktera. Šef UN za ljudska prava, Volker Türk, upozorio je da je kampanja „ozbiljno ograničena, obeležena zastrašivanjem, navodnim politički motivisanim prisilnim nestancima i ograničenjima slobode medija“, što, kako je rekao, ugrožava kredibilitet izbornog procesa.
U septembru je usvojen i novi ustav nakon referenduma koji je opozicija pozvala da se bojkotuje. Novi ustav dozvoljava kandidaturu vojnim liderima i produžava predsednički mandat sa pet na sedam godina uz mogućnost jednog reizbora — potezi koji su olakšali Doumbouyinu kandidaturu i izazvali kritike o dugoročnom uticaju na demokratiju.
Ekonomsku težinu izbora čine ogromne rudne rezerve: Gvineja poseduje najveće svetske rezerve boksita i veliko, dugo očekivano ležište gvozdene rude u Simandou, čiji je razvoj nedavno i zvanično pokrenut. Doumbouya ističe da će projekti poput Simandou doneti prihode državi; njegova vlada je ove godine takođe povukla licencu kompaniji Guinea Alumina Corporation i prenela imovinu državnoj firmi nakon spora o rafineriji.
Okretanje ka resursnom nacionalizmu — trendu koji se primećuje i u susednim državama — i mladost lidera (medijan starosti u zemlji je oko 19 godina) povećavaju njegovu popularnost među delom stanovništva. "Za nas mlade, Doumbouya predstavlja priliku da pošaljemo staru političku gardu u penziju", rekao je Mohamed Kaba iz Konakrija.
Preliminarni rezultati izbora, prema Generalnoj direkciji za izbore, mogli bi biti objavljeni u roku od dva dana. Ishod glasanja i legitimitet procesa prate se pažljivo međunarodno i unutar zemlje, jer će uticati i na upravljanje bogatim rudnim resursima Gvineje i buduće političke tokove u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
