Vojne vlasti Nigera proglasile su opštu mobilizaciju i odobrile rekviziciju ljudi, imovine i usluga kako bi pojačale borbu protiv naoružanih grupa. Odluka je usledila posle sednice kabineta i predstavlja novo zaoštravanje nakon puča u julu 2023. godine. Niger se suočava sa napadima povezanima sa al-Qaedom, ISIL-om, Boko Haramom i ISWAP-om; prema ACLED-u, u sukobima je stradalo blizu 2.000 ljudi. Režim je takođe produbio bezbednosnu saradnju sa Malijem i Burkinom Faso i formirao zajedničku silu od 5.000 vojnika.
Vojna Vlada Nigera Proglasila Opštu Mobilizaciju i Ovlastila Rekviziciju
The head of Niger's military regime, General Abdourahamane Tiani [File: AFP]
Vojne vlasti Nigera odobrile su opštu mobilizaciju i ovlastile državne organe da privremeno regrutuju ljude i rekvizituju imovinu i usluge kako bi pojačale borbu protiv naoružanih grupa koje deluju u više regiona zemlje, navodi se u vladinom saopštenju.
Odluka je doneta nakon sednice kabineta u petak i predstavlja značajan zaokret u politici države pod upravom vojne hunte koja je preuzela vlast tokom puča u julu 2023. i smenila demokratski izabranog predsednika Mohameda Bazouma.
„Ljudi, imovina i usluge mogu biti rekvizitirani tokom opšte mobilizacije radi doprinosa odbrani domovine, u skladu sa važećim zakonima i propisima“, navodi se u saopštenju.
„Svaki građanin je obavezan odmah da odgovori na bilo koji poziv ili naredbu za povratak, da bez odlaganja poštuje mere za odbranu domovine i da se podvrgne rekviziciji“, dodaje vlada.
Vlasti kažu da je cilj mera očuvanje integriteta teritorije i zaštita stanovništva, dok Niger i dalje trpi napade ekstremističkih i lokalnih naoružanih grupa. U sukobima koji traju više od decenije, prema podacima organizacije Armed Conflict Location and Event Data Project (ACLED), stradalo je blizu 2.000 ljudi.
Na jugoistoku Nigeru zabeleženi su ponovljeni napadi Boko Harama i njegove odcepljene grupe, ogranka ISIL poznatog kao ISWAP, što dodatno opterećuje slabe državne snage na terenu.
Vojne i regionalne promene od 2018–2023
Pre pet godina Niger je širio svoje oružane snage na oko 50.000 pripadnika i podigao starosnu granicu za penzionisanje oficira sa 47 na 52 godine. Od preuzimanja vlasti, vojne vlasti su takođe pozivale građane na dobrovoljne finansijske doprinose u fond osnovan 2023. za podršku vojnim izdatcima i projektima u poljoprivredi.
Ubrzo nakon puča, novi režim je zatražio povlačenje francuskih i američkih trupa koje su ranije podržavale operacije protiv pobunjenika. Istovremeno, Niger je produbio bezbednosnu saradnju sa susednim Maliem i Burkinom Faso pod vojnim režimima, formiravši zajedničku regionalnu silu od oko 5.000 vojnika kao pokušaj zajedničkog odgovora na pretnje.
Moguće posledice i zabrinutosti
Opšta mobilizacija i ovlašćenje za rekviziciju mogu značajno promeniti svakodnevni život civila — od obaveznog odaziva na pozive do privremenog oduzimanja imovine ili usluga. Organizacije za ljudska prava i mediji prate situaciju zbog rizika od zloupotreba i mogućih kršenja ljudskih prava, posebno u regionima gde je već prisutno nasilje i slaba kontrola centra.
Analitičari upozoravaju da bi produbljivanje saradnje sa susedima i udaljavanje od zapadnih partnera moglo uticati na pristup spoljnoj pomoći i obuci, dok vojna mobilizacija može privremeno ojačati operativne kapacitete države protiv naoružanih grupa.
Vlada nije precizirala detalje o trajanju mobilizacije, obimu rekvizicija ni mehanizmima nadzora i obeštećenja, što su ključna pitanja za buduće praćenje situacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
