Brigitte Bardot, preminula u 91. godini, bila je svetski priznata filmska zvezda koja se potom posvetila borbi za prava životinja. Njene oštre izjave o muslimanima i imigraciji dovele su do više osuda za govor mržnje, a otvoreno je podržavala Marine Le Pen. Nasleđe joj je zato kompleksno: kulturna ikona i istovremeno izvor snažnih kontroverzi.
Brigitte Bardot: Filmska Ikona, Aktivistkinja I Kontroverzna Javna Ličnost
Bardot inspired a representation of the French republic by artist Alain Aslan (Vincent AMALVY)(Vincent AMALVY/AFP/AFP)
Brigitte Bardot, preminula u 91. godini, ostavlja za sobom složeno i kontradiktorno nasleđe: svetsku slavu filmske zvezde, dugogodišnji aktivizam za prava životinja i česte političke i društvene kontroverze koje su je vodile do pravnih sankcija.
Filmska karijera i povlačenje
Rođena u Parizu, Bardot je tokom 1950-ih i 1960-ih odigrala u oko 50 filmova i postala globalna ikona francuske kulture. Sa vrhuncem slave odlučila je da napusti kinematografiju i posveti se zaštiti životinja, što je postalo središte njenog javnog angažmana.
Borba za prava životinja
Bardot je decenijama vodila kampanje za bolje tretiranje životinja i osnivanje fondacija. U više navrata kritikovala je predsednike Francuske, tvrdeći da država ne čini dovoljno za zaštitu životinja. U svojim kasnijim knjigama i esejima često je isticala tu temu kao glavni razlog javnog angažmana.
Političke veze i podrške
Iako je svoj publicitet često usmeravala na zaštitu životinja, Bardot je otvoreno približila svoj stav i desničarskim krugovima. Aktivno je podržavala Marine Le Pen tokom predsedničkih kampanja 2012. i 2017. godine, nazivajući je "Jovankom Orleankom 21. veka" i hvaleći njen politički profil.
Kontroverze i presude
Bardot je tokom kasnijih decenija ponavljano osuđivana za govor mržnje, pretežno zbog izjava usmerenih protiv muslimana i migranata iz bivših francuskih kolonija. Najpoznatija je izjava iz 1997. o ritualnom klanju ovaca povodom praznika Eid al-Adha, u kojoj je upozoravala na "islamizaciju" Francuske i napisala:
„Seku grla ženama i deci, našim monasima, našim državnim službenicima, našim turistima, i našim ovcama. Jednog dana ćemo i mi biti zaklani.”
Takve i slične formule dovele su do niza sudskih postupaka i osuda. Bardot je kasnije tvrdila da su njene primedbe pogrešno protumačene i da je, na primer, u vezi s Eid al-Adha samo tražila da se životinje omamljuju pre klanja kako bi se izbegla patnja.
Druge izjave i društveni stavovi
Osim stavova o muslimanima i imigraciji, Bardot je iznosila i negativne komentare o LGBT osobama i kritikovala #MeToo pokret, što je dodatno zaoštravalo percepciju njenih javnih stavova. Njena bliskost s nekim akterima francuske krajnje desnice — uključujući supruga Bernarda d'Ormalea, koji je bio savetnik Jean-Marie Le Pena — dodatno je politički locirala njen angažman.
Javni odjek i nasleđe
Bardot je bila i ostala simbol francuske pop-kulture: u 1960-ima je pozirala kao model za skulpturu Marianne, univerzalni simbol Republike. Po prestanku njene smrti, francuski lideri su se oglasili — Marine Le Pen je istakla njen patriotizam, a predsednik Emmanuel Macron nazvao je "licem koje je postalo Marianne"; međutim, u nekim javnim odajama počasti izostavljen je podsećaj na njene presude zbog govora mržnje.
Zaključak: Brigitte Bardot ostaje figura koja izaziva podeljena osećanja: cenjena kao filmska ikona i borac za prava životinja, ali i kritikovane i pravno sankcionisane zbog izjava koje su mnogi ocenili kao ksenofobične i mrzilačke. Njeno nasleđe nastaviće da bude predmet kulturnih i političkih debata.
Pomozite nam da budemo bolji.
