Autor tvrdi da lična iskustva igraju ključnu ulogu u oblikovanju izvanrednih uverenja. Iskustva deluju kao filter koji favorizuje određena objašnjenja, kao iskra koja pokreće tumačenja neobičnih doživljaja i kroz imerzivne prakse koje učvršćuju verovanja. Razumevanje te uloge može pomoći u borbi protiv štetnih dezinformacija i povećati empatiju prema ljudima sa drugačijim uverenjima.
Ravna Zemlja, Duhovi i Teorije Zavere: Kako Lična Iskustva Oblikuju Izvanredna Uverenja
Visualization showing how charged particles stream onto the poles of the Earth creating the northern and southern lights as seen in the new PBS documentary "Earth from Space" by NOVA. . | Credit: Courtesy of Mokko Studio
22. februara 2020. „Mad Mike“ Hjuz lansirao je improvizovanu raketu u pustinji Mojave s namerom da sa velike visine proveri da li je Zemlja ravna. Bio je to njegov treći pokušaj i, nažalost, poslednji — raketa se srušila ubrzo nakon poletanja i Hjuz je poginuo.
Nadimak „Mad Mike“ može zvučati provokativno, ali njegovo verovanje u ravnu Zemlju, iako ekstremno, nije jedinstveno. U svim zapisanim kulturama nalazimo snažna uverenja koja na prvi pogled deluju bez čvrstih dokaza — ono što autor naziva „izvanredna uverenja”.
Zašto se takva uverenja pojavljuju?
U pregledu objavljenom u časopisu Trends in Cognitive Sciences, autor iznosi jednostavan, a moćan predlog: ljudi veruju u ravnu Zemlju, duhove ili teorije zavere iz istog osnovnog razloga zbog kojeg veruju u bilo šta drugo — njihova lična iskustva često ih navode da smatraju neko objašnjenje istinitim.
A popular flat-Earth map shows the North Pole at the center of the world and a ring of Antarctic ice surrounding the edge of our planet. | Credit: Creative Commons cc 4.0/ PizzaPlanet
Dosadašnja objašnjenja fokusirala su se na dve grupe faktora. Prva su kognitivne pristrasnosti — mentalne prečice kao što je sklonošću da u slučajnim događajima vidimo nameru ili ciljeve. Druga su društvene dinamike — prihvatanje uverenja zbog pritiska grupe, potrebe za identitetom ili pripadnošću. Oba faktora su važna, ali ne objašnjavaju u potpunosti ulogu iskustva.
Tri načina na koja iskustvo utiče na uverenja
1) Iskustvo kao filter. Neka pogrešna objašnjenja bolje „prolaze” jer se slažu sa neposrednim čulnim utiscima. Na primer, Zemlja sa tla deluje ravno, a ne konusno — zato je teorija o ravnoj Zemlji intuitivnija od drugih, podjednako netačnih alternativa.
2) Iskustvo kao iskra. Neobična ili zastrašujuća iskustva traže objašnjenje. Primer je paraliza sna — stanje u prelazu između sna i budnosti kada osoba oseća budnost ali ne može da se pomeri. Pogođeni često doživljavaju osećaj prisutnosti ili „težinu” na grudima; bez neurološkog znanja, takvo iskustvo lako može delovati kao dokaz natprirodnog.
Many people link sleep paralysis and alien abduction to try to rationalize their experiences. | Credit: Shutterstock
3) Iskustvo kroz imerzivne prakse. U mnogim tradicijama rituali, molitve ili upotreba psihoaktivnih supstanci stvaraju snažna subjektivna iskustva koja učvršćuju verovanja. Autor opisuje etnografski primer iz Lesota: farmer koji doživi višestruke spontane pobačaje traži objašnjenje kod tradicionalne isceliteljke, pije halucinogeni napitak i doživljava kontakte sa „duhovima predaka” — takvo iskustvo snažno utiče na njegovo uverenje.
Posledice i praktičan značaj
Izvanredna uverenja nisu nužno loša: religijska uverenja često daju smisao, sigurnost i zajednicu. Međutim, pogrešna uverenja o nauci i politici mogu biti opasna (na primer, antivakcinalni narativi). Ako istraživači i komunikatori prepoznaju kako iskustva oblikuju poverenje u određena uverenja, mogu osmisliti bolje strategije za suzbijanje štetnih dezinformacija — i to na način koji ne ponižava, već razume ljude koji ta uverenja drže.
Zaključak: Ljudi koji veruju u ravnu Zemlju ili duhove nisu nužno "ludi" ili maliciozni — često su vođeni opažanjima, snažnim iskustvima i socijalnim okolnostima. Empatija i razumevanje uloga iskustva mogu pomoći u efikasnijem odgovoru na opasne dezinformacije.
Ovaj tekst je zasnovan na pregledu u Trends in Cognitive Sciences i prvobitno je objavljen u The Conversation. Autorski primeri uključuju događaje iz 2020. i etnografska zapažanja iz Lesota.
Pomozite nam da budemo bolji.
