Studije pokazuju da krv centenarijuma i supercentenarijuma sadrži jedinstvene biomarkere — od mladolikih imunih profila i niskog LDL holesterola do neočekivano kratkih telomera. Veće analize ukazuju na značaj metabolita povezanih sa ishranom i ključnu ulogu esencijalnih masnih kiselina. Iako rezultati obećavaju mogućnost "satova dugovečnosti" i novih intervencija, za primenu u praksi potrebna su dodatna istraživanja.
Krv Superstarenja Otkriva Ključne Razlike Koje Mogu Otvoriti Put Ka Dužem i Zdravijem Životu
Blood of Exceptionally Long-Lived People Reveals Crucial Differences
Krv osoba koje žive ekstremno dugo — centenarijuma (≥100) i supercentenarijuma (≥110) — pokazuje jedinstvene biološke potpise koji se razlikuju od onih kod ljudi koji ne dožive visoku starost. Razumevanje tih razlika moglo bi pomoći naučnicima da razviju nove pristupe za produženje zdravog života.
Maria Branyas on her 117th birthday. (Family archive of Maria Branyas Morera/Wikimedia Commons/PD)
Glavni nalazi iz nedavnih studija
Studija na primeru Marije Branyas (117 godina) — jedno od najdetaljnijih fizioloških i genetskih ispitivanja supercentenarijuma pokazalo je da je Branyas imala izražen „mladi“ imunski profil, izuzetno niske vrednosti LDL („lošeg“) holesterola i druge povoljne biomarkere. Ipak, njeni telomeri su pokazali značajnu eroziju, što je neočekivano jer se kraći telomeri obično povezuju sa većim rizikom od smrti. Istraživači, među kojima su epigenetičari Eloy Santos-Pujol i Aleix Noguera-Castells, ističu da ekstremno visoka starost nije nužno povezana sa lošim zdravstvenim stanjem.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Paradoks telomera
Dok su kraći telomeri tradicionalno smatrani znakom biološkog starenja, u slučaju najstarijih pojedinaca oni mogu imati kompleksne, pa čak i potencijalno zaštitne efekte — na primer, kraći životni vek ćelija može smanjiti rizik od nekontrolisanog rasta malignih ćelija. Ovo je hipotetično i zahteva dalja istraživanja.
(Dimitri Otis/Getty Images)
Šire populacijske analize
Studija iz Kine (jula) analizirala je krvne profile 65 centenarijuma i utvrdila niže nivoe masnih kiselina, masnih alkohola i drugih metabolita u poređenju sa starijim i sredovečnim grupama. U novembru 2024. objavljena je veća studija koja je analizirala stotine metabolita u uzorcima ~5.000 ljudi (18–110 godina) i identifikovala jedinstveni metabolički potpis povezan sa ekstremnom dugovečnošću. Autori naglašavaju kritičnu ulogu esencijalnih masnih kiselina u povezivanju lipidnih procesa sa drugim metaboličkim putevima.
Uloga ishrane i mikrobioma
Mnogi identifikovani metaboliti bili su povezani sa ishranom, što sugeriše da dijetetske intervencije mogu uticati na metabolome povezane sa dugovečnošću. Primer Marije Branyas, koja je negovala mediteransku ishranu bogatu jogurtom, ukazuje i na povezanost s mladolikim crevnim mikrobiomom — ali ovo je korelacija, ne dokaz uzročnosti.
Šta ovo znači za budućnost
Krvotok je važan kanal kroz koji se šire markeri zdravlja i starenja, pa potencijalno može sadržati "satove dugovečnosti" ili ciljeve za lekove. Međutim, trenutno ne postoji jedinstveni krvni test koji pouzdano predviđa očekivani životni vek. Uticaj čine kombinacija genetike, načina života i nasumičnih faktora.
"Iako su nalazi obećavajući, potrebna su dalja, veća i dugoročna istraživanja da bi se razjasnila veza uzrok–posledica i praktična primena ovih biomarkera," navode autori.
Zaključak
Istraživanja centenarijuma i supercentenarijuma otkrivaju potencijalne biomarkere i metaboličke profile povezane sa dugovečnošću. Iako rezultati otvaraju put ka hipotetičkim dijagnostičkim testovima i intervencijama (npr. ciljane dijete ili lekovi), prelazak sa laboratorijskih nalaza na primenjive terapije zahteva još dokaza. Do tada, genetika i zdrav stil života ostaju najpouzdaniji faktori za podršku dugom i zdravom životu.
Pomozite nam da budemo bolji.
