Somaliland je demantovao tvrdnje da je prihvatio izraleske vojne baze ili preseljenje Palestinaca, navodeći da su kontakti sa Izraelom isključivo diplomatski i u skladu sa međunarodnim pravom. Izrael je prošle nedelje priznao Somaliland, a potvrđeno je i pristupanje Abrahamovim sporazumima. Priznavanje je izazvalo masovne proteste u Somaliji i međunarodne zabrinutosti zbog bezbednosnih implikacija u regionu Roga Afrike.
Somaliland Demantuje Navode o Izraelskim Bazama i Preseljenju Palestinaca
Residents celebrate Israel's recognition of Somaliland in downtown Hargeisa [File: Farhan Aleli/AFP]
Somaliland je zvanično demantovao tvrdnje da je pristao da primi izraelske vojne baze ili da bude mesto preseljenja raseljenih Palestinaca iz Gaze kao uslov za priznavanje od Izraela. Ministarstvo spoljnih poslova u četvrtak je nazvalo optužbe neutemeljenim i naglasilo da su kontakti sa Izraelom "isključivo diplomatski" i sprovođeni u skladu sa međunarodnim pravom.
Optužbe i demanti
Demanti je usledio nakon izjava somalijskog predsednika Hassana Sheikha Mohamuda za Al Jazeeru, koji je tvrdio da je Somaliland prihvatio tri uslova od Izraela: preseljenje Palestinaca, uspostavljanje vojne baze na obali Zaliva Adean i pridruživanje Abrahamovim sporazumima radi normalizacije odnosa. Zvaničnici u Hargeisi su odbacili ove navode kao neosnovane, istakavši da je komunikacija između dve strane bila diplomatske prirode i bez dogovora o vojnim ili humanitarnim preseljenjima.
Priznavanje i političke implikacije
Izrael je prošle nedelje postao prva država koja je formalno priznala Somaliland kao nezavisnu državu, što je izazvalo diplomatske talase u regionu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu potvrdio je da Somaliland ulazi u Abrahamove sporazume, dok je predsednik Somaliland-a Abdurrahman Mohamed Abdullahi (poznat kao Cirro) najavio planiranu zvaničnu posetu Izraelu u narednim nedeljama.
Somalijski predsednik je upozorio da priznanje "nije samo diplomatski gest, već pokriće za konkretne strateške ciljeve" i tvrdio da bi Izrael mogao pokušati da "iznese svoj problem iz Gaze" u region Roga Afrike.
Bezbednosni kontekst
Analitičari ističu strateški položaj Somaliland-a na ulazu u Crveno more, naspram Jemena i Hutija, koji su ranije napadali pomorski saobraćaj povezan sa Izraelom. Izveštaj Instituta za nacionalnu bezbednost iz novembra ocenjuje da bi teritorija Somaliland-a mogla služiti kao baza za izviđanje i kao platforma za operacije protiv Hutija. Hutiji su poručili da bi svako izraelsko prisustvo bilo legitiman cilj, što je bivši šef obaveštajne službe Somaliland-a Mostafa Hasan opisao kao uglavnom ratnu retoriku.
Reakcije u Somaliji i dalje u svetu
Priznavanje je izazvalo masovne proteste širom Somalije 30. decembra, dok su više od 50 država, kao i Afrička unija i Evropska unija, pozvale na poštovanje teritorijalnog integriteta Somalije. Uprkos međunarodnom negodovanju i domaćem protivljenju, predsednik Somaliland-a je na dočeku Nove godine izrazio očekivanje da će još zemalja uskoro priznati njegovu državu.
Kontekst i zaključak
Region je proglasio nezavisnost 1991. tokom građanskog rata i uprkos sopstvenim institucijama, valuti i vojsci, do danas nema široko međunarodno priznanje. Dok Somaliland demantuje konkretne sporazume o vojnim objektima i preseljenju Palestinaca, pitanja bezbednosti i geopolitičkih interesa u regionu ostaju predmet intenzivne pažnje i potencijalnih tenzija.
Pomozite nam da budemo bolji.
