Sažetak: Godina 2026. donosi ubrzane napore država da ograniče pristup društvenim mrežama mladima, s Australskim zakonom koji je već na snazi za mlađe od 16 godina. Francuska, Danska, Malezija i Norveška razmatraju slične mere, dok se u SAD inicijative pretežno vode na nivou saveznih država i često završavaju na sudu. Industrija i organizacije poput UNICEF-a upozoravaju na tehničke, pravne i socijalne rizike takvih zabrana.
2026: Sve Više Zemalja Uvodi Ograničenja Za Decu Na Društvenim Mrežama — Šta To Znači
Australia became the first country to impose a strict social media ban on children under 16. France, Denmark, Malaysia, and others are considering following suit.Matt Cardy/Getty Images
Vlade širom sveta pojačavaju napore da ograniče pristup društvenim mrežama mladima — i 2026. se nazire kao godina u kojoj će neke od tih mera postati stvarnost. Rasprave o uticaju platformi poput TikToka, YouTube-a i Snapchata na mentalno zdravlje dece prelaze u konkretne zakonske inicijative, dok se u pojedinim zemljama najavljuju potpune zabrane za određene uzraste.
Ko uvodi ili razmatra zabrane
Australija: Prva velika zemlja koja je u decembru uvela zakon koji zabranjuje korišćenje određenih društvenih mreža osobama mlađim od 16 godina; zakon je stupio na snagu i nalazi se pod pažnjom industrije i javnosti.
Francuska: Predlozi zakona predviđaju ograničenja za mlađe od 15 godina, planirana da stupe na snagu naredne školske godine; predsednik Emmanuel Macron otvoreno podržava meru.
Danska, Malezija i Norveška: Najavile su ili razmatraju slične mere za tinejdžere (oko 15–16 godina). Danska je posebno istakla rast anksioznosti i depresije među mladima kao razlog.
Indija: Sudije višeg suda su predložile razmatranje pristupa sličnog australijskom modelu, što ukazuje na širi međunarodni uticaj diskusije.
SAD: Patchwork pristup i sudski izazovi
U Sjedinjenim Državama, napori za regulaciju su se uglavnom preselili na nivo saveznih država. Primeri uključuju:
- Virdžinija: Planira jednočasovno dnevno ograničenje za korisnike mlađe od 16 godina, uz mogućnost izuzimanja od strane roditelja; zakon se već suočava sa tužbama.
- Nebraska: Usvojila je zakon o roditeljskom pristanku za otvaranje naloga maloletnika.
- Države poput Jute i Floride takođe su razmatrale ili usvojile slične mere koje su delimično odložene ili blokirane na sudu.
Generalni tužioci iz 14 saveznih država podneli su tužbu protiv TikToka, navodeći da aplikacija negativno utiče na mentalno zdravlje dece; TikTok to negira.
Reakcije industrije i međunarodnih organizacija
Tehnološke kompanije (Google, Meta, TikTok) kritikovale su zabrane, predlažući sistem verifikacije starosti i ističući interne alate za zaštitu mladih. Meta je istakla da ima preko 50 alata i politika za zaštitu mlađih korisnika. Elon Musk je kritikovao primere kao potencijalni način šire kontrole interneta.
UNICEF je upozorio da zabrane imaju svoje rizike: neke marginalizovane grupe dece zavise od društvenih mreža, a potpuno zabranjivanje može podstaći korišćenje "zaobilaznih" i manje bezbednih kanala.
Izazovi sprovođenja i mogući efekti
Ključni problemi uključuju tehničku izvodljivost (verifikacija starosti), pravne sporove, te mogućnost da ograničenja gurnu decu ka alternativnim, manje sigurnim platformama. Takođe postoje pitanja dostupnosti za decu izranjavanih grupa koja koriste mreže za podršku i informacije.
Šta očekivati i praktični saveti
Očekujte dalju polarizaciju: neke zemlje će brzo sprovesti strože mere, dok će druge nastaviti sa parcijalnim regulativama i sudskim bitkama. Za roditelje i staratelje korisni koraci su:
- Razgovor s decom o bezbednom korišćenju interneta i mentalnom zdravlju.
- Korišćenje dostupnih roditeljskih kontrola i podešavanja privatnosti.
- Podsticanje digitalne pismenosti i kritičkog razmišljanja o sadržajima.
Dok 2026. donosi nove zakonske korake, debata o najboljem načinu zaštite dece na internetu ostaje otvorena — balans između bezbednosti, prava na pristup informacijama i praktične izvodljivosti mera biće ključan u godinama koje dolaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
