Indonezija Primenila Novi Kazneni Zakon (KUHP): Kraj Kolonijalnog Kodeksa, Ali I Kritike Za Ljudska Prava

JAKARTA — U petak je u Indoneziji stupio na snagu novi, 345-strani Kazneni zakon (KUHP), čime se zvanično zamenjuje stari holandski kolonijalni krivični kodeks koji je bio na snazi više od osam decenija. Promena označava jedan od najvećih pravnih preokreta u moderno doba te jugoistočnoazijske zemlje.

Zašto je promena važna

Nakon proglašenja nezavisnosti 1945. Indonezija je decenijama koristila nasleđeni kolonijalni pravni okvir koji su kritičari smatrali zastarelim i nerazgovetnim sa društvenim vrednostima zemlje. Rad na novom kodeksu trajao je godinama jer su zakonodavci pokušavali da usklade ljudska prava, verske norme i lokalne običaje u najmnogoljudnijoj muslimanskoj zemlji sveta.

Glavne odredbe novog KUHP-a

Novi zakon, usvojen 2022. godine, stupio je na snagu nakon trogodišnjeg tranzicionog perioda. Najznačajnije i najspornije odredbe uključuju:

• Kriminalizaciju seksualnih odnosa van braka: kazna do jedne godine zatvora.
• Kriminalizaciju vanbračnog zajedničkog života (cohabitation): kazna do šest meseci.
• Preljuba može biti procesuirana samo na osnovu prijave supružnika, roditelja ili dece — mera koju vlasti navode kao zaštitu od proizvoljnog gonjenja.
• Obnavlja se zabrana uvrede predsednika, potpredsednika, državnih institucija i državne ideologije; za „napad na čast ili dostojanstvo“ previđene su kazne do tri godine zatvora, a postupke prema tim odredbama inicira, odnosno mora prijaviti, predsednik.
• Proširena su pravila o blasfemiji: kazne do pet godina zatvora za odstupanja od osnovnih učenja jedne od šest službeno priznatih religija.
• Očuvane su kazne protiv pripadnosti marksističko-lenjinističkim organizacijama (do 10 godina) i za širenje komunističke ideologije (do četiri godine).
• Smrtna kazna ostaje, ali je uveden probacioni period od 10 godina nakon kojeg se kazna može preinačiti u doživotni zatvor ili 20 godina ukoliko osuđenik dokaže dobro ponašanje.
• Zabrana abortusa je formalizovana uz izuzetke: kada je ugrožen život majke ili radi trudnoće kao posledice silovanja, pod uslovom da je fetus mlađi od 12 nedelja.

Reakcije i kritike

Promene su izazvale pomešane reakcije. Vlada je istakla da novi kodeks predstavlja „kraj ere kolonijalnog krivičnog zakonodavstva“ i početak sistema koji je "humani, moderni i zasnovan na indonežanskoj kulturi", kako je naveo koordinirajući ministar Yusril Ihza Mahendra.

S druge strane, međunarodne i domaće organizacije za ljudska prava upozoravaju na ozbiljne rizike po slobodu izražavanja i privatnost. Amnesty International i Human Rights Watch ocenili su da moralne i uvredljive odredbe mogu otvoriti prostor za zloupotrebe i selektivno gonjenje, a kritičari ističu i manjak transparentnosti u postupku donošenja zakona.

„Ovaj krivični zakon može učvrstiti prepreke slobodi govora i kriminalizovati legitimni i mirni protest“, upozorio je Usman Hamid iz Amnesty International Indonezija.

Pravna filozofija i reforme

Upravni zvaničnici i neki pravni stručnjaci tvrde da KUHP sadrži i elemente reforme: povećanu upotrebu alternativnih sankcija (rad u zajednici, nadzor), veću diskreciju sudijama pri određivanju kazni i mehanizme koji ciljaju smanjenje prenapučenosti zatvora. Institucije za reformu krivičnog pravosuđa pohvalile su probacioni mehanizam za osuđenike na smrt kao potencijalni korak ka ukidanju smrtne kazne u budućnosti.

Šta dalje očekivati

Primena novog kodeksa i njegovi efekti na društvo, slobodu izražavanja i međunarodne odnose pratiće se u narednim mesecima. Posebnu pažnju privlače praktična primena moralnih odredbi, zaštita manjina i garancije protiv proizvoljnog gonjenja.

Napomena: Svi podaci u tekstu zasnovani su na dostupnim informacijama o usvojenom KUHP-u i izjavama relevantnih aktera iz javnih izvora.