Veliki hadronski sudarač biće privremeno isključen od juna zbog opsežne nadogradnje nazvane High‑Luminosity LHC, koja treba da poveća broj sudara deset puta i obezbedi mnogo novih podataka. Radovi će trajati oko pet godina, pa se povratak u rad ne očekuje pre sredine 2030. godine. CERN istovremeno razmatra projekat Future Circular Collider, ali njegovu realizaciju i finansiranje prate značajni izazovi.
Veliki hadronski sudarač ide u višegodišnji prekid — počinje nadogradnja High‑Luminosity LHC
SWITZERLAND - JANUARY 25: The Large Hadron Collider, Large Hadron Collider (LHC) is a particle accelerator which will probe deeper into matter than ever - This is the next step of CERN - The workers positioned one of the CMS magnet - The CMS is the largest superconducting solenoid magnet of the world has reached full field - Weighing over 10,000 tons, the magnet of the CMS Collaboration is built around a superconducting solenoid 6 meters in diameter and 13 meters in length - It produces a field of 4 Tesla, almost 100 000 times higher than that of the Earth, and stores an energy of 2.5 GJ, sufficient to melt 18 tons of gold in Geneve, Switzerland on January 25th, 2007. (Photo by Lionel FLUSIN/Gamma-Rapho via Getty Images)
Veliki hadronski sudarač (LHC) biće privremeno isključen radi opsežne nadogradnje koja počinje u junu i trajaće nekoliko godina. Reč je o podzemnom akceleratoru u tunelu dužine oko 16 milja (≈26 km) na granici Švajcarske i Francuske, uređaju koji stvara uslove slične onima neposredno nakon Velikog praska.
Zašto se gasi i šta se menja
U 2012. godini na LHC‑u je potvrđeno postojanje Higsovog bozona, a sada mašina dobija značajnu nadogradnju. Projekat High‑Luminosity LHC ima za cilj da poveća broj sudara čestica desetostruko, čime će biti omogućeni precizniji eksperimenti i mnogo veći prinos podataka za analizu.
Nadogradnja obuhvata zamenu i unapređenje ključnih komponenti, uvođenje novih tehnologija za fokusiranje snopa i povećanje stabilnosti rada. Radovi su planirani da traju otprilike pet godina, što znači da se povratak u pun rad ne očekuje pre sredine 2030. godine.
Šta to znači za naučnike
Iako će uređaj biti van funkcije tokom većeg dela tog perioda, to ne znači kraj za istraživanja. Mark Thomson, novi generalni direktor CERN‑a i profesor eksperimentalne fizike čestica na Univerzitetu u Kembridžu, ističe da LHC trenutno beleži velike količine podataka koje će naučnici analizirati tokom zastoja.
„Mašina radi sjajno i beležimo ogroman obim podataka. Biće dovoljno materijala za analizu tokom celog perioda — rezultati iz fizike će i dalje pristizati,“ rekao je Thomson za The Guardian.
Gledajući dalje: budući akceleratori
Paralelno s nadogradnjom LHC‑a, CERN razmatra i dugoročni plan za naslednika: Future Circular Collider (FCC). Predloženi obim FCC‑a je oko 56 milja (≈90 km), znatno veći od trenutnog kruga LHC‑a. Prva faza, za sudare elektrona i pozitrona, planirana je za kasne 2040‑te, dok bi druga faza za protone mogla uslediti tokom 2070‑tih.
Međutim, sudbina FCC‑a nije sigurna: procenjena cena od skoro $19 milijardi predstavlja veliki izazov, posebno jer CERN sam ne može pokriti sav trošak. Uz to, naučna zajednica raspravlja o tome da li su sve velike akceleratorske mašine najbolji put za rešavanje pitanja poput prirode tamne materije i tamne energije.
Bez obzira na to, Thomson ostaje zagovornik velikih sudarača: „Još nismo dostigli tačku u kojoj prestajemo da pravimo otkrića, a FCC je prirodan sledeći korak. Naš cilj je da razumemo univerzum na najfundamentalnijem nivou — ovo nije vreme da odustanemo,“ naveo je za The Guardian.
Tokom perioda nadogradnje, naučnici će se fokusirati na obradu postojećih podataka, unapređenje analiza i pripremu za novu eru eksperimenta kada LHC ponovo proradi.
Pomozite nam da budemo bolji.
