2026. može postati prelomna godina u svemiru: mala misija Pandora traži hemijske tragove života u atmosferama egzoplaneta, dok Indija testira humanoidnog Vyomitru pred prve ljudske letove. NASA-in Artemis II šalje raznoliko posadu na najudaljeniji translunarni let u istoriji, a privatne kompanije kao što su Vast, Astrobotic i Blue Origin ubrzavaju komercijalizaciju niske orbite i lunarnog prostora. Takođe, očekuju se testovi Starliner-a i početak rada teleskopa Nancy Grace Roman.
Šest svemirskih priča koje treba pratiti 2026: od Pandora mikroteleskopa do Artemis II
Godina 2026. bi mogla postati jedna od najživljih u modernoj svemirskoj istoriji: od potrage za hemijskim tragovima života na egzoplanetima, preko prve indijske misije koja uvodi humanoid u orbitalno testiranje, do istorijskog translunarnog leta NASA-inog Artemis II. Privatni sektor i dalje ubrzano preuzima inicijativu — od komercijalnih stanica do lunarnog transporta — dok nove generacije instrumenata pripremaju velike naučne rezulate.
Pandora: mala letelica, veliki cilj
Pandora je kompaktna, niskobudžetna misija težine oko 716 lb (≈325 kg) i prečnika oko 17 inča (≈43 cm), procenjene cene ~20 miliona USD. Planirana da radi jednu godinu, Pandora koristi transit metodu, ali ne samo da meri pad osvetljenosti zvezde — ona analizira i hemijski spektar svetla koje prolazi kroz atmosferu egzoplaneta. Kombinovanjem preciznih spektralnih merenja, misija može uočiti tragove molekula poput vode, metana i CO2 koji sugerišu pogodne uslove za život ili aktivnu hemiju pogodnu za biogeni proces.
Indija: Gaganyaan-1 i humanoid Vyomitra
Indija je na pragu da postane četvrta država sposobna za lansiranje ljudi u svemir. Gaganyaan-1, planiran kao prvi od nekoliko testnih letova na ljudski-ocenjenoj verziji rakete HLV-M3, biće bespilotna misija sa humanoidnim robotom Vyomitrom. To je prvi od tri bespilotna lansiranja pre nego što, najranije 2027., bude poslat prvi ljudski let. Planirana kabina ima zapreminu sličnu SUV-u i posadu od četiri člana držaće najmanje tri dana u orbiti na prvoj posadi misije.
Artemis II: povratak ljudi na translunarnu stazu
Najznačajniji događaj 2026. je, vrlo verovatno, misija NASA-inog Artemis II. Posada — Reid Wiseman (komandant), Victor Glover (pilot), Christina Hammock Koch (misijski specijalista) i Jeremy Hansen (misijski specijalista, Kanada) — poći će novom kapsulom Orion na raketi SLS. Tokom oko desetodnevnog translunarnog leta Orion će proći iza daleke strane Meseca i doseći oko 4.700 milja (≈7.560 km) iza njegove pozicije — dalji domet od bilo kog ljudskog leta u istoriji, nadmašivši rekord Apolla 13.
Artemis II neće sleteti na Mesec, ali će postaviti ključne operativne i tehničke temelje za predstojeće sletanje (Artemis III) i predstaviti raznolikiju posadu: prvu ženu koja obilazi Mesec, prvu osobu druge boje kože u toj ulozi i prvog neameričkog građanina.
Komercijalne stanice: Vast i Haven-1
Kako ISS stari i partneri planiraju njegovo deorbitiranje do kraja decenije, privatne stanice bi trebalo da popune prazninu. Vast planira lansiranje Haven-1 već u maju 2026. — jednomodulske stanice sa oko 45 m3 nastambenog prostora, privatnim kabinama i kupolastim prozorom. U početku planovane smene trajaće ~dve nedelje, dok Vast radi na proširenju sistema sa dodatnih pet modula do 2030.
Boeing Starliner: povratak na test oblast
Boeing-ov Starliner imao je probleme sa potisnicima nakon što je prvi let s posadom 2024. morao biti skraćen i posada vraćena Dragon kapsulom. NASA i Boeing su planirali bespilotni let Starlinera prema ISS-u u aprilu 2026. kako bi proverili ispravnost nakon popravki. Ugovor o posadnim letovima je smanjen sa minimalno šest na četiri, uz opciju dodatnih letova, zavisno od performansi i budućih potreba za servisanjem ISS-a.
Lunarni roverski program: FLIP i FLEX
U julu 2026. očekuje se lansiranje FLIP (FLEX Lunar Innovation Program), golf-kolića sagrađenog od strane Astrobotic-a i Astrolab-a, ka krateru Nobile blizu južnog lunarnog pola. FLIP teži preko pola tone, nosivost mu je ~50 kg (≈110 lb), i poseduje poluautonomni sistem navigacije koji mu omogućava izbegavanje prepreka i okretanje na mestu. Sledeći korak je veći FLEX rover, ciljan za lansiranje oko 2028., sposoban da nosi >3.000 lb (≈1.360 kg) i prevozi dvočlanu posadu.
Blue Moon, Starship i konkurencija za lunarni lander
Blue Origin planira lansiranje svog landera Blue Moon na raketi New Glenn, sa ciljem sletanja na južni pol Meseca. Pošto je NASA 2021. ranije dodelila SpaceX-u ugovor za prilagođavanje Starship-a kao landera, problemi u razvoju Starship-a doveli su do ponovnog otvaranja konkurencije — gde bi uspeh Blue Moon misije značajno uticao na podelu ugovora.
Nancy Grace Roman Telescope: daleki pogled
NASA-in naredni veliki svemirski teleskop, Nancy Grace Roman (procena ~4 milijarde USD), planiran je da krajem 2026. ili ubrzo potom postane operativan sa pozicije oko 1 milion milja od Zemlje. Sa te tačke moći će besprekorno pratiti egzoplanete, mapirati strukturu Mlečnog puta i proučavati tamnu energiju.
Zaključak: Ako sve ide po planu, 2026. će biti godina u kojoj će nauka, komercijalna inovacija i nacionalni programi zajedno pomeriti granice istraživanja — od tragova života na dalekim svetovima do novog doba ljudskih i privatnih letova oko i ka Mesecu.
Kontakt autoru originalnog teksta: jeffrey.kluger@time.com
Pomozite nam da budemo bolji.
