Nova studija sugeriše da je stenovito dno Jupiteraovog meseca Europe verovatno previše čvrsto da bi podržalo tektonsku i hidrotermalnu aktivnost neophodnu za stvaranje hemijske energije za život. Istraživači su u modelima uzeli u obzir veličinu Evrope, sastav jezgra i Jupiterove plimne sile. Iako Europa ima dubok podzemni okean, organske supstance i plimno grejanje, odsustvo aktivnog podmorja smanjuje šanse za postojeće hidrotermalne oaze. NASA-in Europa Clipper treba da počne bliske prelete 2031. kako bi ove tvrdnje proverio.
Studija: Dno meseca Europa verovatno previše čvrsto da bi podržalo život
FILE PHOTO: A view of Jupiter's moon Europa created from images taken by NASA's Galileo spacecraft in the late 1990's, according to NASA, obtained by Reuters May 14, 2018. NASA/JPL-Caltech/SETI Institute/ Handout via REUTERS /File Photo
Nova studija koja je ocenila geofizičke uslove na Jupiterovom mesecu Europi dovodi u pitanje ključne pretpostavke o njegovoj habitabilnosti. Iako se dugo smatra jednim od najperspektivnijih mesta u Sunčevom sistemu zbog velikog podzemnog okeana i dokaza o organskoj hemiji na ledu, novo modeliranje ukazuje da stenovito dno možda nema potrebnu tektonsku i vulkansku aktivnost koja bi obezbedila hemijsku energiju za život.
Glavni nalazi istraživanja
Istraživači su modelovali uslove na dnu Evropinog okeana uzimajući u obzir veličinu meseca, sastav njegovog stenovitog jezgra i plimne sile koje proizvodi Jupiter. Zaključili su da je stena na morskom dnu verovatno mehanički dovoljno jaka da spreči značajnije rasjedne procese i vulkanizam. To znači da bi na dnu verovatno nedostajali glavni tektonski oblici, podvodni vulkani, podmorske planine i hidrotermalni otvori (npr. „crni pušači“).
„Na Zemlji, tektonska aktivnost i pucanja izlažu sveže stene vodi, čime se pokreću hemijske reakcije koje proizvode molekule poput metana koje koriste mikrobni oblici života,“ rekao je Paul Byrne iz Washington University in St. Louis, prvi autor studije objavljene u časopisu Nature Communications.
„Bez takve aktivnosti, ove reakcije su teže za uspostavljanje i održavanje, što čini Evropino dno izazovnim za život,“ dodao je Byrne.
Šta Europa i dalje ima
I pored ovih ograničenja, Europa i dalje zadovoljava tri osnovna uslova za potencijalni život: tečnu vodu u ogromnom podzemnom okeanu, tragove organskih supstanci na površinskom ledu i izvor toplote kroz plimno grejanje koje proizvodi Jupiter. Europa ima prečnik oko 1.940 milja (3.100 km); ledena kora se procenjuje na 15–25 km, a ocean bi mogao biti 60–150 km dubok. Ukupna količina vode u tom okeanu mogla bi biti veća od Zemljinih okeana zajedno.
Zašto je to važno
Hidrotermalni izvori na Zemlji stvaraju bogata hemijska staništa koja mogu podstaći poreklo i održavanje života. Ako Europa nema aktivne hidrotermalne zone zbog mehanički otpornog podmorja i nedostatka rasjeda, šanse za postojanje sličnih ekosistema značajno opadaju. Ipak, autori naglašavaju da je studija fokusirana na trenutne uslove — Europa je možda bila geološki aktivnija pre nekoliko milijardi godina, i mogla je tada podržavati život.
„Moguće je da je Europa nekada bila znatno aktivnija i možda čak nastanjena, pre nego što su se ti uslovi promenili i hemijska energija iscrpela,“ rekao je Byrne.
Šta očekujemo dalje
NASA je 2024. lansirala sondu Europa Clipper koja treba da ispita sastav, strukturu i geologiju Evrope kroz desetine bliskih prolaza, planiranih od 2031. godine. Ti podaci će biti ključni za potvrdu modelnih predikcija o odsustvu aktivnog podmorja i za procenu stvarne potencijalne habitabilnosti Evrope.
Zaključak: Novo modeliranje smanjuje optimizam da dno Evrope krije hidrotermalne oaze nalik Zemljinim, ali sam mesec i dalje ostaje jedno od najboljih mesta u Sunčevom sistemu za potragu za vanzemaljskim životom zahvaljujući svom dubokom okeanu, organskim molekulima i plimnom izvoru energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
