Studija u časopisu Mobile DNA otkriva da polarni medvedi iz jugoistočnog Grenlanda imaju veću aktivnost „skačućih gena“ povezanu sa toplotnim stresom, metabolizmom i starenjem. Aktivni transpozoni primećeni su u delovima genoma koji se bave preradom masti, što može olakšati prelazak na manje masnu ishranu u toplijim regionima. Ipak, naučnici upozoravaju da ove promene ne garantuju opstanak vrste bez hitnog smanjenja emisija i zaštite staništa.
„Skačući geni“ pomažu polarnim medvedima da se prilagode toplijem Arktiku — ali to nije garancija opstanka
Polar bears are expected to be completely extinct by 2100. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Polarni medvedi iz jugoistočnog Grenlanda pokazuju genetske promene koje bi im mogle pomoći da se prilagode toplijim uslovima, ali naučnici upozoravaju da to ne znači da je vrsta izvan opasnosti. Studija objavljena u časopisu Mobile DNA otkriva veću aktivnost takozvanih transpozona — tzv. „skačućih gena“ — u DNK medveda iz toplije podpopulacije u odnosu na one iz severa.
Šta su otkrili istraživači
Istraživači su analizirali uzorke krvi polarnih medveda iz severoistočnog i jugoistočnog Grenlanda. U uzorcima sa jugoistoka primećena je promenjena aktivnost gena povezanih sa odgovorom na toplotni stres, metabolizmom i procesima starenja. Te promene delimično su povezane sa pojačanom aktivnošću transpozona, koji mogu da se pomeraju unutar genoma i utiču na rad drugih gena.
„Poređenjem aktivnih gena medveda sa lokalnim klimatskim podacima utvrdili smo da rastuće temperature izgledno podstiču dramatičan porast aktivnosti skačućih gena u DNK medveda sa jugoistoka Grenlanda,“ izjavila je Alice Godden, koautorka studije.
Istraživači su identifikovali aktivne transpozone u delovima genoma povezanih sa preradom masti — što je značajno jer polarni medvedi u toplijim regionima mogu biti prinuđeni da se oslanjaju na manje masnu i više biljniju hranu, dok severne populacije uglavnom love masne tuljane.
Koliki je razmer
Prema studiji, oko 38,1% genoma polarnih medveda čine transpozoni, naspram približno 45% u ljudskom genomu. Mediji i naučni izveštaji, uključujući NBC News, prenose da neki naučnici ocenjuju ovaj slučaj kao prvi dokumentovani primer gde porast temperature pokreće genetske promene kod sisara, mada su potrebna dalja istraživanja.
Šta ovo znači za opstanak vrste
Iako ove genetske promene mogu dati „plan“ za bržu adaptaciju, autori studije naglašavaju da to ne smanjuje hitnost klimatskih mera. Procene ukazuju da bi više od dve trećine populacije polarnih medveda moglo izumreti do 2050. ako se ne zaustavi gubitak leda, a neke projekcije navode i mogućnost potpune nestajanja vrste do kraja veka. Gubitak morskog leda smanjuje lovne platforme i dovodi do izolacije i oskudice hrane.
Zaključak: Aktivacija transpozona kod polarnih medveda predstavlja interesantnu i potencijalno važnu mehanizmu adaptacije na brzo menjajuću klimu, ali nije zamena za hitne mere smanjenja emisija i zaštite staništa.
Izvori: Mobile DNA (studija), izveštaji u medijima (Popular Mechanics, The Conversation, NBC News). Navedene procene o broju ugroženih medveda oslanjaju se na postojeće klimatske modele i projekcije.
Pomozite nam da budemo bolji.
