Iran je u sredu izvršio smrtnu kaznu nad Alijem Ardestanijem, koji je optužen da je špijunirao za Mossad i primao kriptovalutu za informacije i fotografije lokacija, objavila je državna agencija Mizan. Organizacije za ljudska prava, među kojima je Iran Human Rights, kažu da su presude često zasnovane na prinudnim priznanjima i bez poštenih sudskih postupaka. Po podacima IHR-a, od početka juna je najmanje 12 ljudi pogubljeno zbog sumnje na saradnju sa Izraelom, dok je ovo prva izvršena presuda direktno povezana s Mossadom otkako su u decembru počeli protesti.
Iran Obesio Muškarca Optuženog Za Špijunažu Za Mossad — Grupe Za Ljudska Prava Upozoravaju
Iran has executed at least 12 people on charges of spying for Israel since the June war, a rights group said (Kirill KUDRYAVTSEV)(Kirill KUDRYAVTSEV/AFP/AFP)
Iran je u sredu izvršio smrtnu kaznu nad muškarcem koji je, prema saopštenju iranskog sudstva, bio proglašen krivim za špijunažu u korist Izraela, što je najnoviji slučaj egzekucije po optužbama za saradnju sa neprijateljskom obaveštajnom službom.
Sudska agencija Mizan navela je da je Alija Ardestanija (Ali Ardestani) osuđeno zato što je delio informacije sa izraelskom obaveštajnom službom Mossad i primao novac u obliku kriptovalute za fotografije i snimke tačno određenih lokacija.
Kontekst i reakcije
Iranska vlast je, kako se navodi, pojačala procesuiranja i egzekucije po optužbama za špijunažu nakon dvanaestodnevnog sukoba s Izraelom u junu, tokom kojeg su, prema izveštajima, oštećeni nuklearni i balistički objekti, a pojedini visoki vojni i bezbednosni zvaničnici ubijeni u ciljanim napadima zasnovanim na obaveštajnim podacima.
«Smrtna kazna nad Ardestanijem, kao i mnoge druge egzekucije u Iranu, izdata je bez poštenog suđenja i na osnovu prinudnih priznanja, te stoga nema pravni legitimitet», rekao je Mahmood Amiry Moghaddam, direktor organizacije Iran Human Rights (IHR).
IHR tvrdi da je od početka sukoba u junu izvršeno najmanje 12 osoba zbog optužbi da su sarađivali sa Izraelom. Organizacija takođe navodi da je Iran, posle Kine, zemlja sa najvećim brojem izvršenja — prošle godine najmanje 1.500 pogubljenih, po njihovim podacima.
Prema IHR-u i drugim grupama za ljudska prava, mnoge ovakve presude prate tvrdnje o prinudnim priznanjima i nedostatku poštenih i javnih sudskih postupaka. Aktivisti upozoravaju da se time ugrožava pravna legitimnost presuda, dok prave terenske agente često ne dostižu sankcije.
Iranske vlasti su od izbijanja sukoba najavljivale brze sudske postupke za osumnjičene za saradnju s Izraelom. Iran, koji ne priznaje Izrael, i ranije je optuživao tu državu za sabotaže na nuklearnim objektima i za atentate na naučnike.
Agencija Mizan precizirala je da je Ardestani navodno dostavljao Mossadu fotografije i snimke određenih lokacija te informacije o mogućim ciljevima. Sa druge strane, Mossad je preko perzijskog naloga na X platformi u izjavi citiranoj u izraelskom vojnom radiju pozvao Irance da nastave proteste i poručio da im pruža podršku "na terenu".
Širi uticaj
Ovaj slučaj je prvi javno povezani slučaj egzekucije za Mossad otkako su 28. decembra u Iranu počeli protesti izazvani rastom troškova života. Ljudska prava i analitičari ocenjuju da ovakve presude imaju i cilj zastrašivanja stanovništva u trenucima političkih tenzija.
Situacija ostaje napeta: kombinacija međunarodnih napetosti, unutrašnjih protesta i optužbi za spijunažu stavlja dodatni pritisak na pravosudni sistem i prava osumnjičenih u Iranu.
Pomozite nam da budemo bolji.
