Trump je ponovo otvorio pitanje Grenlanda, navodeći bezbednost kao razlog. Postojeći 1951. sporazum (revidiran 2004) već omogućava američko vojno prisustvo, dok je Danska pojačala ulaganja u arktičku bezbednost. Kinesko i rusko interesovanje postoji zbog resursa i novih pomorskih ruta, ali njihovo prisustvo je zasad ograničeno. Grenlandske vlasti i većina stanovništva odbacuju ideju pristupanja SAD.
Saonice, Kina i Nezavisnost: Šta Se Zaista Dešava Sa Grenlandom?
The US already has extensive access to the Arctic island (Odd ANDERSEN)(Odd ANDERSEN/AFP/AFP)
Predsednik SAD Donald Trump ponovo je podigao pažnju na Grenland, tvrdeći da ga Amerika treba iz bezbednosnih razloga. Međutim, pitanje je zašto je inkontinentan pritisak ako postojeći sporazum između Danske i SAD već omogućava široko američko vojno prisustvo na ostrvu.
Američko vojno prisustvo
Još 1941. godine, tokom Drugog svetskog rata, okupirana Danska dozvolila je SAD gradnju i korišćenje vojnih baza na Grenlandu radi zaštite američkog kontinenta. Do kraja rata bilo je 15 baza; danas postoji jedna aktivna baza — Pituffik (poznata i kao Thule) na severozapadnoj obali, koju je posetio američki potpredsednik J. D. Vance.
Geografski položaj Grenlanda je izrazito strateški: leži na najkraćoj ruti između Rusije i SAD i važan je za američki protivraketni i raketno-rani sistem ranog upozorenja. Grenland ima oko 57.000 stanovnika, ali velika površina i lokacija čine ga ključnom tačkom u arktičkoj bezbednosnoj arhitekturi.
„Vlada Sjedinjenih Država će se konsultovati sa i informisati Vladu Kraljevine Danske, uključujući i Vladu Grenlanda sa širokom autonomijom, pre sprovođenja bilo kakvih značajnih promena u američkim vojnim operacijama ili objektima na Grenlandu.“ — Član 3 Sporazuma (1951, revidiran 2004)
Danska ulaganja u bezbednost Grenlanda
Danska je u poslednje vreme pojačala ulaganja u arktičku bezbednost. Vlada je za 2025. godinu izdvojila oko 1,2 milijarde evra za sigurnosne mere na Grenlandu, uključujući nabavku pet novih arktičkih plovila, radarnih sistema za uzbunu, bespilotnih letelica i pomorskih patrolnih aviona. Planirana je i izgradnja podmorskog telekomunikacionog kabla koji će Grenland povezati direktno sa Danskom; trenutno postoje veze sa Islandom i Kanadom.
Protiv tvrdnji da su ulaganja „samo za saonice“: Sirius patrola, koja brani ogroman, uglavnom nenaseljen severoistočni deo od 972.000 km2, zaista koristi saonice i pse — patrolu čini oko 12 vojnika i ~70 pasa — ali to je samo deo širokog bezbednosnog okvira.
Kinesko i rusko prisustvo u arktičkom pojasu
Danska vojna obaveštajna služba upozorava da se Rusija, Kina i SAD takmiče za veću ulogu na Arktiku. Grenland raspolaže potencijalnim ležištima retkih zemnih metala, a otapanje leda otvara nove pomorske rute koje menjaju geostratešku ravnotežu.
Ipak, trenutno je prisustvo Kine i Rusije u blizini Grenlanda ograničeno. U avgustu 2025. primećena su dva kineska istraživačka broda daleko na severu, oko 1.000 km severno od Grenlanda, ali nema dokaza o trajnom vojnom prisustvu duž obala ostrva. Kinesko ekonomsko učešće je relativno slabo: polujavno preduzeće Shenghe Resources ima većinski udio u australijskoj kompaniji Energy Transition Minerals koja je želela da razvije nalazište retkih zemnih metala na jugu Grenlanda — projekat je zaustavljen.
Takođe je poznato da je Kina bila isključena iz potencialnih ugovora za izgradnju novih aerodroma nakon što su Danska i SAD ponudile finansiranje pod uslovom da kineski izvođač ne učestvuje.
Politika i put ka nezavisnosti
Grenlandske vlasti u Nuuk-u i danska vlada više puta su jasno poručile da teritorija „nije na prodaju“ i da samo Grenland može da odluči o svojoj budućnosti. Trenutna koaliciona vlada nema planove za brzo proglašenje nezavisnosti.
Partija Naleraq, koja se zalaže za brzu nezavisnost i osvojila je drugo mesto na parlamentarnim izborima u martu, nije deo vladajuće koalicije. Iako neki njeni članovi razmatraju direktne pregovore sa SAD, zvanična pozicija stranke glasi: „Naleraq ne želi da Grenlanđani postanu Amerikanci, kao što ne želimo da budemo Danci.“
Prethodna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina Grenlanđana odbacuje ideju priključenja SAD — oko 85% protiv, prema anketama objavljenim u danskim i grenlandskim medijima pre oko godinu dana.
Zaključak: Iako su geostrateški interesi velikih sila realni, postojeći pravni okviri i lokalna politika ograničavaju jednostrane promene. Danska je pojačala ulaganja u bezbednost, kinesko i rusko prisustvo ostaje ograničeno, a većina Grenlanđana ne podržava ideju da se ostrvo pridruži SAD.
Pomozite nam da budemo bolji.
