U podnožju planine Hora u Malaviju otkriven je kremacioni žar star oko 9.500 godina — najraniji dokaz namernog kremiranja u Africi i najraniji in situ žar za odraslu osobu. Analiza 170 fragmenata ukazuje da je reč o ženi niže od 150 cm, starosti između 18 i 60 godina; u žaru su pronađeni i kameni alatci. Rezovi na kostima i odsustvo lobanje sugerišu ritualne postupke, dok procene goriva (≈30 kg) i temperature (>500°C) ukazuju na grupni napor i planiranu ceremoniju.
Kremacioni Žar Star 9.500 Godina Otkriven U Malaviju — Najraniji Namerni Primer U Africi
Hunter-gatherers in what is now Malawi built a pyre around 9,500 years ago to cremate the body of a deceased woman. | Credit: Patrick Fahey
Arheolozi su u podnožju planine Hora u Malaviju otkrili kremacioni žar star oko 9.500 godina, što predstavlja najraniji poznati dokaz namernog kremiranja na afričkom kontinentu i najraniji in situ primer kremacionog žara za odraslu osobu, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Science Advances.
Lokacija i kontekst: Žar je pronađen na groblju lovaca i sakupljača čiji su nalazi datovani u rasponu od približno 8.000 do 16.000 godina. Na toj lokaciji ovo je jedini zabeleženi primer kremacije.
Ostaci i analiza: Istraživači su analizirali 170 fragmenata kostiju i zaključili da je reč o odrasloj ženi visokoj ispod 150 cm, u rasponu starosti između oko 18 i 60 godina. U ostacima žara pronađeni su i kameni alatci koji su mogli imati ulogu grobnih predmeta.
Obredni aspekti: U žaru nisu pronađeni fragmenti zuba ili kostiju lobanje, pa autori pretpostavljaju da je glava mogla biti uklonjena pre paljenja. Na nekim kostima uočeni su rezovi koji ukazuju da su delovi tela bili skinuti ili odvojeni — što može ukazivati na složene ritualne prakse povezane s prisećanjem, društvenom memorijom i poštovanjem predaka.
Tehnički zahtevi kremacije: Procena potreba za gorivom ukazuje da je za potpuno preoblikovanje tela u fragmente i kalcinisane ostatke bilo potrebno najmanje oko 30 kg drveta i trave, što implicira organizovan, grupni napor. Podaci o rasporedu dodavanja goriva pokazuju da su učesnici kontinuirano održavali visoke temperature, koje su verovatno prelazile 500°C (oko 930°F).
Širi arheološki kontekst: Najraniji poznati in situ kremacioni žar pre ovog slučaja potiče iz Aljaske i pripada trogodišnjem detetu kremiranom pre oko 11.500 godina. Prethodni najstariji dokazi o kremacijama u Africi datirali su iz perioda od pre oko 3.500 godina (Kenija) i vezivani su za pastoralne neolitske zajednice. Postoje i raniji dokazi o povremenim obredima spaljivanja u jezeru Mungo u Australiji (oko 40.000 godina), ali tamo telo nije bilo potpuno izgorelo.
Trajna važnost lokacije: Na lokalitetu su pronađeni tragovi velikih požara i oko 700 godina pre i oko 500 godina posle ovog događaja, što sugeriše da je mesto bilo simbolički ili praktično važno tokom dugog perioda — iako nijedan drugi slučaj kremacije nije evidentiran na istoj tački.
Otvorena pitanja: Istraživači se pitaju zašto je baš ova žena jedina kremirana osoba na groblju. Moguće objašnjenje je da je imala poseban status, ulogu ili da su okolnosti njene smrti i sahrane zahtevale drugačiji tretman.
„Kremacija je veoma retka među drevnim i modernim lovcima i sakupljačima, delom zato što zahteva velike količine rada, vremena i goriva,“ napomenula je voditeljka studije Jessica Cerezo‑Román.
Ovo otkriće izaziva nova pitanja o organizaciji rada, ritualima i socijalnim strukturama praistorijskih zajednica lovaca i sakupljača u Africi.
Pomozite nam da budemo bolji.
