Hersi Ali Haji Hassan, predsednik Waddani stranke, branio je odluku Somalilanda da normalizuje odnose sa Izraelom, navodeći da region traži međunarodno priznanje nakon decenija zanemarivanja. Poseta izraelskog ministra Gideona Saara Hargeisi izazvala je oštre proteste iz Mogadiša, Arapske lige i OIC. Hassan nije izričito odbacio mogućnost buduće vojne saradnje, ali je naglasio da su trenutno u fokusu diplomatski i ekonomski odnosi. Intervju je dodatno zaoštren pitanjima o humanitarnoj situaciji u Gazi.
Zvaničnik Somalilanda Brani Normalizaciju Sa Izraelom: „Tražimo Međunarodno Priznanje“
[Hersi Ali H Hassan/Facebook]
Visoki zvaničnik vladajuće Waddani stranke, Hersi Ali Haji Hassan, energično je branio odluku Somalilanda da normalizuje odnose sa Izraelom i odbacio kritike iz arapskog i muslimanskog sveta kao licemerne.
U opširnom intervjuu za Al Jazeera Mubasher u sredu, Hassan je rekao da je region primoran da traži podršku i legitimnost od zemalja koje su spremne da ga priznaju, nakon više decenija zanemarivanja od strane međunarodne zajednice.
Komplikacije su usledile nakon kontroverzne posete izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Saara Hargeisi — prve od kada je Izrael krajem decembra priznao nezavisnost Somalilanda. Poseta je izazvala oštre reakcije: savezna vlada u Mogadišu osudila ju je kao kršenje suvereniteta, dok su Arapska liga i Organizacija islamske saradnje (OIC) odbacili ono što su nazvali "separatističkom realnošću".
"Nismo u poziciji da biramo. Nalazimo se u stanju nužde zbog potrebe za zvaničnim međunarodnim priznanjem," rekao je Hassan za Al Jazeeru.
Hassan je istakao da Somaliland već 34 godine sebe smatra nezavisnom državom i da im je podrška arapskih organizacija i država bila nedovoljna. Kada su ga novinari pitali za moguće vojne aranžmane sa Izraelom, uključujući optužbe i strahovanja da bi to moglo otvoriti put za izraelsku vojnu prisutnost na južnom ulazu u Crveno more, Hassan nije izričito isključio takvu mogućnost.
"Počeli smo diplomatske odnose... Tema vojne baze trenutno nije bila dovođena u pitanje," rekao je, dodajući da je pitanje "neprikladno" dok se bilateralni kontakti tek uspostavljaju. Naglasio je da su trenutno u fokusu politički i ekonomski aspekti saradnje i da je cilj sticanje međunarodne legitimnosti.
Napetost zbog Gaze
Razgovor je dodatno zaoštren kada je tema preusmerena na rat u Gazi. Moderator Ahmed Taha je izazvao Hassana pitanjem o moralnosti uspostavljanja veza sa državom koju su neki optužili za ratne zločine i o patnji dva miliona civila u Gazi. Hassan je pokušao da razdvoji diplomatske interese od verske i moralne solidarnosti, tvrdeći da su odnosi sa Izraelom prvenstveno politički i da Somaliland podržava palestinski narod.
Hassan je takođe aludirao na američki posredovan prekid vatre iz oktobra 2025. i ocenio da je sukob "zaustavljen", dok su izveštaji iz Gaze ukazivali na dalje žrtve i napetosti i nakon najavljenog primirja.
Šta dalje?
Analitičari upozoravaju da normalizacija može imati širu regionalnu dimenziju: dok Somaliland traži diplomu i ulaganja, susedne države i velike sile prate da li će nova saradnja promeniti stratešku kartu na ulazu u Crveno more. Za sada Somaliland i Izrael naglašavaju diplomatske i ekonomske veze, ali ostaje neizvesno da li će se te veze vremenom proširiti i na bezbednosne aranžmane.
Zaključak: Hassan tvrdi da je odluka motivisana egzistencijalnom potrebom za priznanjem i da Somaliland ne vidi alternativu dok međunarodna zajednica ostaje pasivna. Reakcije regionalnih i muslimanskih institucija, kao i pitanja o humanitarnoj situaciji u Gazi i mogućem vojnom angažmanu, ostaju glavne tačke sporenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
