Masovni protesti u Iranu proširili su se u Teheranu i drugim gradovima; prema aktivističkim izvorima najmanje je 538 poginulih i oko 10.600 privedenih. Vlada je isključila internet i međunarodne veze, dok su iranski zvaničnici zapretili smrtnom kaznom učesnicima i udarima na američke i izraelske mete. Situacija je i dalje fluidna i predstavlja ozbiljan test stabilnosti režima.
Iranski nemiri eskaliraju: Stotine poginulih, pretnje SAD i Izraelu i prekid interneta
Iranians gather while blocking a street during a protest in Tehran, Iran, on Jan. 9, 2026. / Credit: MAHSA/Middle East Images/AFP via Getty
Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati — Nacionalni talas protesta koji izaziva ozbiljan izazov iranskoj teokratskoj vlasti ušao je u treću nedelju. Prema podacima aktivističkih mreža sa sedištem u SAD, broj poginulih u nasilju koje okružuje proteste popeo se na najmanje 538 ljudi, dok su hiljade privedene.
Broj žrtava, privođenja i informativni mrak
Human Rights Activists News Agency, koja se oslanja na lokalne kontakte, navodi da je među poginulima 490 demonstranata i 48 pripadnika snaga bezbednosti. Tokom dvonedeljnog talasa protesta privedeno je oko 10.600 ljudi. Iranske vlasti nisu objavile jedinstvene, zvanične podatke o žrtvama.
Teheran je prekinuo pristup internetu i međunarodnim telefonskim vezama, što otežava nezavisno verifikovanje događaja. Ipak, preko satelitskih i drugih kanala pojavili su se snimci okupljanja u delovima Teherana (npr. naselje Punak), Mashhadu, Kermanu i drugim gradovima.
Pristupi protesta i bezbednosna reakcija
Protesti u prestonici uglavnom su se pojavili kao rasuta, kratkotrajna i fluidna okupljanja — oblik organizovanja koji je razvijen kao odgovor na veliku prisutnost bezbednosnih snaga. Izveštaji govore o patroli dronova i kretanju snaga sigurnosti oko lokacija protesta, kao i o povremenim žestokim sukobima u većim gradovima poput Mashhada, gde su se videli zapaljeni kontejneri i blokade.
Pretnje zvaničnika i međunarodni kontekst
Iranski politički lideri pooštrili su retoriku. Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf upozorio je da bi američka vojska i Izrael bili "legitimne mete" ukoliko SAD napadnu Iran. Državni tužilac Mohammad Movahedi Azad izjavio je da će učesnici protesta biti tretirani kao "neprijatelji Boga", što može značiti optužbe koje nose smrtnu kaznu prema iranskom pravu.
An image from a video posted on social media on Jan. 10, 2026, shows large crowds of protesters gathered along the Vakil Abad highway in Iran's northeast city of Mashhad, chanting slogans as fires burn. / Credit: Reuters/Social media
S druge strane, američki predsednik Donald Tramp javno je izrazio podršku demonstrantima, poručivši da su SAD spremne da pomognu. Viši američki zvaničnici potvrdili su da su Trampu predstavljene vojne opcije, ali konačna odluka nije objavljena.
U regionu su i druge sile na oprezu: američke snage kažu da su pozicionirane da zaštite trupe i saveznike, a Izrael i njegovi predstavnici prate situaciju sa velikom pažnjom.
Poreklo protesta i političke implikacije
Protesti su počeli 28. decembra kao reakcija na pad vrednosti iranskog rijala (tržišni kurs prelazi 1,4 miliona rijala za 1 USD) i rastuću ekonomsku nevolju pod sankcijama. Brzo su prelazili u širi izazov režimu, sa pozivima za promene u unutrašnjoj politici i kritikama teokratskih struktura vlasti.
Reakcije iz inostranstva i drugih aktera
Izgnani akter Reza Pahlavi pozvao je pristalice da koriste simbole predrevolucionarnog Irana, dok su neki prorežimski skupovi i izveštaji državne televizije imali za cilj da pokažu mir u određenim gradovima. Vatikan i druge međunarodne institucije apelovali su na suzdržanost i dijalog, pozivajući na zaštitu civilnih života.
"Situacija ostaje fluidna i opasna; rizik od daljeg krvoprolića je realan ako dođe do razornog obračuna između demonstranata i sigurnosnih snaga."
Razvoj događaja zavisiće od odluka iranskih vrhovnih vlasti, ponašanja bezbednosnih snaga i međunarodnih reakcija. Bilo kakav dalji eskalirajući potez nosi rizik šireg regionalnog širenja napetosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
