Nova studija pokazuje da grenlandski morski pas može zadržati funkcionalan vid i do oko 400 godina. Retine sadrže samo guste, izdužene štapne ćelije i ne pokazuju DNK fragmentaciju niti znakove degeneracije. Genetska analiza otkriva inaktivnost gena za čepiće i povećanu ekspresiju gena za popravku DNK, što može imati implikacije za istraživanja ljudskih bolesti vida.
Tajna Očuvanja Vida: Kako DNK Grenlandskog Morskog Psa Održi Oštar Vid i Do 400 Godina
The World's Oldest Greenland Shark© Dotted Yeti/Shutterstock.com
Grenlandski morski pas (Somniosus microcephalus) ima zapanjujuću sposobnost da očuva funkcionalan vid tokom izuzetno dugog života — procenjena starost može dostići i do oko 400 godina. Novo istraživanje objašnjava kako njihove retine ostaju netaknute i bez DNK fragmentacije uprkos ekstremnim uslovima u kojima žive.
Gde žive i koji izazovi utiču na vid
Ovi veliki, spori morski psi nastanjuju severni Atlantski okean, od obala Severne Amerike do Skandinavije. Većinu života provode na velikim dubinama (do ~9.500 stopa, odnosno ~2.900 m) i u vrlo hladnim vodama (i do −1,1 °C), što stvara visok pritisak i značajan stres za ćelijska tkiva. U oblastima oko Grenlandije često se javlja i parazitski kopepod koji se može pričvrstiti za rožnjaču i delimično zamagliti vid.
Kako su sprovedena ispitivanja
Istraživači sa više akademskih institucija sakupili su uzorke očiju ulovljenih između 2020. i 2024. godine na Diskovom ostrvu (Disko Island). Oči su bile disektovane, fiksirane i zamrznute, a retine su analizirane kombinacijom naprednih tehnika: genomika, transkriptomika, RNAscope (in situ hibridizacija), ultramikrotomija, bojenje hromatina, masena spektrometrija, in vitro regeneracija opsina i spektrofotometrija.
Greenland sharks have the longest known lifespan of all vertebrate species.©Dotted Yeti/Shutterstock.com
Ključni nalazi
Samo štapne ćelije: Retine su sadržale gotovo isključivo rodove (štapne fotoreceptore), bez funkcionalnih čepića (konusa) — adaptacija tipična za slabo osvetljena okruženja.
Gusta i izdužena struktura: Štapići su bili gusto raspoređeni i izduženi, što povećava osetljivost na slabije nivoe svetla.
Nema znaka degeneracije: Kod jedinki starijih od 100 godina slojevita struktura retine bila je očuvana, bez očiglednih znakova propadanja.
As humans get older, their eyesight deteriorates.©Ammentorp Photography/iStock via Getty Images
Bez DNK fragmentacije: Testovi nisu pokazali prisustvo fragmentacije DNK ili masovne ćelijske smrti u retinalnim ćelijama, što je u oštrom kontrastu sa onim što se obično viđa u starijim ljudskim retinama.
Genetski obrazac: Geni povezani sa vidom u jakom svetlu (čepići) su inaktivni, dok retine pokazuju visoku ekspresiju gena uključenih u popravku DNK — što ukazuje na stalnu aktivnost mehanizama za očuvanje genetske stabilnosti tokom dugog veka.
Zašto je ovo važno za čoveka?
Otkrivanje molekularnih putanja koje održavaju retinalne ćelije zdravim kod vrste sa izuzetno dugim životnim vekom može ponuditi nove ideje za tretmane bolesti povezanih sa starenjem oka, poput makularne degeneracije i glaukoma.
Ipak, treba naglasiti da je razlika između vrsta velika i da su potrebne dodatne studije da bi se premostio put od otkrića u ajkuli do bezbednih i efikasnih terapija za ljude.
Zaključak
Studija objavljena u časopisu Nature (januar 2026) otkriva da grenlandski morski psi održavaju retina bez očiglednih znakova starenja zahvaljujući specifičnoj retinalnoj strukturi i aktivnim mehanizmima popravke DNK. Ova saznanja predstavljaju intrigantnu bazu za buduća biomedicinska istraživanja usmerena na očuvanje vida tokom ljudskog starenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
