Grenland želi nezavisnost, ali lideri deluju oprezno. Zakon o samoupravi iz 2009. predviđa pregovore između Nuka i Kopenhagena ako Grenlanđani izglasaju odvajanje (član 21). Glavne prepreke su danske subvencije (~4,5 mlrd DKK) i ekonomija oslonjena na ribarstvo, dok vlada i većina građana zagovaraju postepen, planski pristup.
Grenland Korača Ka Nezavisnosti — Ali Polako i Promišljeno
The Greenlandic flag over Tivoli Castle in Copenhagen, on January 8 (Ida Marie Odgaard)(Ida Marie Odgaard/Ritzau Scanpix/AFP)
Grenland, samoupravna teritorija Danske, zvanično želi veću nezavisnost, ali grenlandski i danski lideri postupaju oprezno, naročito nakon izjava tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trumpa o navodnoj strateškoj potrebi SAD za ostrvom.
Trump je više puta izjavio da Sjedinjene Države treba da imaju Grenland iz bezbednosnih razloga. Danska i Grenland su jasno odgovorili da ostrvo nije na prodaju i da konačnu odluku mora doneti grenlandski narod.
„Imamo dogovor sa našim grenlandskim sunarodnicima da oni odlučuju o svojoj budućnosti u slobodi, zasnovano na sopstvenim procenama i sopstvenoj volji,“ rekao je danski istoričar i bivši diplomata Bo Lidegaard za AFP.
Danska premijerka Mette Frederiksen nazvala je grenlandski pokret za nezavisnost „legitimnim i razumljivim“, ali je istakla da želi da razvija Kraljevinu Dansku u kojoj se pored Grenlanda nalaze i Farski Otoci.
„U modernim vremenima u nordijskim zemljama, ako teritorija želi da se odcepi i postane nezavisna, mora joj biti dozvoljeno da to učini,“ kaže Ole Wæver, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Kopenhagenu. „Nikada nije došlo do građanskog rata kada su Norveška 1905. i Island 1944. sticali nezavisnost.“
Pravni okvir i ekonomski izazovi
Putokaz za potencijalnu nezavisnost postavio je Zakon o samoupravi iz 2009. (član 21), koji predviđa da pregovori između Nuka i Kopenhagena moraju početi ako grenlandski narod izglasa želju za nezavisnošću. Svaki sporazum zahteva odobrenje oba parlamenta i potvrdu putem referenduma u Grenlandu.
Ključno pitanje u pregovorima bile bi danske subvencije: Danska godišnje isplaćuje oko 4,5 milijardi danskih kruna (~703 miliona USD), što iznosi približno jednu petinu grenlandskog BDP-a. To čini fiskalnu samostalnost najvećim izazovom za buduću suverenu državu.
Socioekonomska realnost i unutrašnja politika
Grenlandska ekonomija je u velikoj meri zavisna od ribarstva, a ostrvo se suočava i sa demografskim promenama, uključujući starenje stanovništva, navodi Danska centralna banka. Stručnjaci smatraju da trenutno nema jasne osnove za potpunu ekonomsku nezavisnost, ali politički proces ostaje u rukama Grenlanđana.
Iako većina Grenlanđana podržava ideju nezavisnosti, većina se protivi naglom i neplaniranom odvajanju. U parlamentarnim izborima 2025. jedina opoziciona partija Naleraq osvojila je 24,5% glasova i zalaže se za ubrzani izlazak iz Kraljevine Danske, što je izazvalo oštre reakcije pojedinih građana i preduzetnika u Nuku.
„Znam da svi mi Grenlanđani želimo da postanemo nezavisni, ali... moraju napraviti plan,“ rekla je Inger Olsvig Brandt, preduzetnica iz Nuka.
Trenutna koaliciona vlada, koju podržava većina birača, radi na postepenom planu zasnovanom na nacrtu ustava iz 2024. godine, s ciljem da prelaz bude održiv i da zaštiti ekonomske i socijalne interese stanovništva.
Šira geopolitička dimenzija
Situacija ima i međunarodnu dimenziju: rastuće interesovanje za Arktik zbog resursa i strateškog položaja stavlja Grenland u žižu geopolitike. Ipak, Danska i Grenland insistiraju da će sve odluke biti rezultat slobodnog i mirnog procesa koji poštuje volju grenlandskog naroda.
Ukratko, put ka nezavisnosti postoji pravno i politički, ali praktična realizacija zahteva temeljno planiranje, pregovore o finansijskim aranžmanima i jasnu strategiju za ekonomsku održivost.
Pomozite nam da budemo bolji.
