Stope Preživljavanja Od Raka Porasle Na 70% U SAD — Lekari Iz Los Anđelesa Upozoravaju Na Nejednakosti

Izveštaj 2026 Cancer Statistics Američkog društva za borbu protiv raka, objavljen u utorak, beleži jedan od najvećih pomaka u javnom zdravlju u poslednjih nekoliko decenija: petogodišnja stopa preživljavanja od raka u SAD porasla je na 70%, naspram 49% sredinom 1970-ih.

Ključni nalazi

Analiza podataka iz nacionalnih registara raka i statistike umrlih za period 2015–2021 pokazuje značajan napredak i za najteže oblike bolesti. Najvažniji trendovi uključuju:

• Petogodišnja stopa preživljavanja za mijelom približno se udvostručila — sa 32% na 62%.
• Stopa preživljavanja kod raka jetre se utrostručila (sa 7% na 22%), a za uznapredovali rak pluća skoro se udvostručila (sa 20% na 37%).
• Melanom i rak rektuma imali su više nego dvostruko bolje izglede (melanom 16% → 35%; rak rektuma 8% → 18%).
• Za sve vrste raka zajedno, petogodišnja stopa preživljavanja porasla je sa 17% (sredina 1990-ih) na 35%.
• Ukupna smrtnost od raka smanjena je za 34% od 1991. godine, što se procenjuje kao približno 4,8 miliona manje smrtnih slučajeva u periodu 1991–2023.

„Ova zadivljujuća pobeda uglavnom je rezultat decenija istraživanja raka koja su lekarima dala alate za efikasnije lečenje bolesti, pretvarajući mnoge vrste raka iz smrtonosne dijagnoze u hronično stanje,“ istakla je Rebecca Siegel, glavna autorka izveštaja.

Nejednakosti u ishodima

Ipak, napredak nije bio jednak za sve zajednice. American Indian i Alaska Native populacije sada imaju najviše stope smrtnosti od raka u SAD, a smrtni slučajevi od raka bubrega, jetre, stomaka i grlića materice približno su dvostruko učestaliji nego kod belih Amerikanaca. Crne žene imaju veću smrtnost od raka dojke i uterusa, dok crni muškarci beleže najviše stope raka među svim demografskim grupama.

Izveštaj povezuje te razlike sa dugotrajnim socioekonomskim nejednakostima — nejednakošću prihoda, istorijskom diskriminacijom (npr. redlining) i disproporcionalnim izlaganjem karcinogenima u sredinama gde žive ranjive zajednice.

Primera radi — Los Anđeles

Dr. René Javier Sotelo, urološki onkolog pri Keck Medicine of USC, naglašava da su u Južnoj Kaliforniji, uprkos relativno dobrom pristupu zdravstvenoj zaštiti, ključne barijere edukacija, kultura i socioekonomski faktori. Članovi nekih zajednica jednostavno nemaju dovoljno informacija o faktorima rizika, skriningu i važnosti HPV vakcinacije. Kao primer navodi povećane stope raka penisa među latino muškarcima u L.A. koje su povezane pre svega sa prazninama u svesti o HPV vakcinaciji i higijeni — ne nužno sa pristupom lečenju.

Život posle raka i pretnje napretku

Kako se sve više ljudi leči i preživljava rak, raste potreba za boljom podrškom: fizičkom rehabilitacijom, psihološkom pomoći i finansijskom zaštitom. Dr. William Dahut iz American Cancer Society poručuje da inovacije moraju ići uz poboljšane usluge podrške kako bi svi preživeli imali "ne samo više dana, već i bolje dane."

Izveštaj upozorava i na važan rizik: predloženi savezni rezovi u finansiranju istraživanja i zdravstvenog osiguranja mogli bi zaustaviti ili poništiti ove dobitke. "Ne smemo sada stati," upozorio je Shane Jacobson, izvršni direktor American Cancer Society.

Šta se može uraditi

Autori i lekari pozivaju na nastavak ulaganja u istraživanja, širenje programa ranog otkrivanja, jačanje edukacije i ciljane kampanje za vakcinaciju (npr. protiv HPV), kao i na razvoj kulturno prilagođenih informativnih materijala i dostupnih telefonskih linija za pomoć. Cilj je da napredak u ishodima bude pravedniji i dostupniji svima — bez obzira na poreklo ili prihod.

Zaključak: Izveštaj donosi ohrabrujuće podatke o rastu stopa preživljavanja i padu smrtnosti, ali jasno pokazuje da su potrebne dodatne mere da bi svi građani imali koristi od tih dostignuća.