Broj Slučajeva Raka Biće Veći Za 67% Do 2050. — Gotovo Polovina Smrti Može Se Sprečiti

Globalni broj dijagnostikovanih slučajeva raka mogao bi da poraste sa oko 21 miliona u 2024. na približno 34 miliona godišnje do 2050. godine — što predstavlja porast od oko 67%. To su glavne nalaze velike analize koju su predvodili istraživači iz American Cancer Society (ACS) i Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i koja je objavljena u časopisu CA: A Cancer Journal for Clinicians.

Zašto raste broj slučajeva?

Većina predviđenog porasta nije posledica nagle promene u biologiji bolesti, već je rezultat demografskih promena: rasta svetske populacije i starenja. Kako ljudi sve češće doživljavaju stariju životnu dob, učestalost raka raste — rizik za mnoge tipove raka povećava se sa godinama.

'Predviđeno povećanje od 67% odražava veće i starije stanovništvo. To ne znači da se lični rizik svakog pojedinca povećao za dve trećine,' rekao je Aneel Paulus, lekar-naučnik iz oblasti translacione onkologije i prevencije raka.

Glavni globalni podaci

Istraživači procenjuju da će približno jedna od pet osoba razviti rak tokom života, a da će oko jedan od devet muškaraca i jedna od 13 žena umreti od neke vrste raka. Analiza se bazira na podacima iz GLOBOCAN baze (34 tipa raka u 186 zemalja) i demografskim projekcijama.

Najčešći tipovi i smrtnost:

• Rak pluća ostaje najčešće dijagnostikovan i vodeći uzrok smrti od raka (oko 2,6 miliona novih slučajeva i 1,9 miliona smrtnih ishoda u 2024.).
• Rak dojke zabeležio je približno 2,4 miliona novih slučajeva i rangiran je kao drugi po učestalosti.
• Kolorektalni rak je treći po učestalosti i drugi vodeći uzrok smrtnosti od raka globalno.

Regionalne razlike

Postoje velike geografske razlike: stope incidencije variraju približno četiri do pet puta između regiona, dok se stope smrtnosti razlikuju oko dva puta. Australija i Novi Zeland imaju neke od najviših stopa incidencije, dok su mnogi regioni u Africi i južno-centralnoj Aziji među najnižima.

Prevencija — ogroman potencijal

Autori izveštaja procenjuju da bi oko 48% smrti od raka moglo biti sprečeno primenom postojećih preventivnih mera. To uključuje:

• Široko dostupne programe prestanka pušenja — jer je duvan i dalje glavni pokretač raka pluća.
• Vakcinaciju protiv HPV-a, koja može sprečiti većinu slučajeva raka grlića materice.
• Pristupačne i kvalitetne skrining programe (uz adekvatan dalji nadzor i lečenje kada se nešto otkrije).
• Identifikaciju ljudi sa naslednim genetskim rizicima, poput Linskog (Lynch) sindroma.

'Možemo napraviti znatan napredak alatima koje već imamo. Više ljudi treba da ima pristup prestanku pušenja, vakcinama i odgovarajućem skriningu,' rekao je Paulus.

Dr Lucy Hooper, privatna opšta lekarka, naglašava i ulogu svakodnevnih promena u ponašanju: kretanje kroz svakodnevne aktivnosti (hodanje, stajanje, kućni poslovi) takođe doprinosi smanjenju rizika.

Napomena o imunološkom sistemu

U tekstu se pominju i NKT (natural killer T) ćelije — specifična vrsta imunih ćelija koje kombinuju osobine T i NK ćelija. One pomažu u prepoznavanju i uništavanju abnormalnih ćelija i igraju ulogu u antitumorskoj imunosti, ali to je tema koja zahteva dodatna istraživanja i nije centralna za demografske projekcije izveštaja.

Zaključak: Nalazi naglašavaju hitnost ulaganja u primarnu i sekundarnu prevenciju raka, unapređenje vakcinacije, kontrolu duvana, širenje skrininga i bolju dostupnost dijagnostike i lečenja kako bi se smanjio očekivani porast broja obolelih i umrlih.

Reference: Sung H., Filho A.M., Laversanne M., et al. (2026). Global cancer statistics 2024: GLOBOCAN estimates of incidence and mortality worldwide for 34 cancers in 186 countries. CA: Cancer J Clin, 76. https://doi.org/10.3322/caac.70090