Zašto je Izrael Priznao Somaliland? Berbera, Huti i Geopolitika Crvenog Mora

Izraelsko priznanje Somalilanda krajem 2024. i ubrzo nakon toga poseta izraelskog ministra spoljnih poslova Gideona Saara Hargeisi i Berberi otvorili su novo poglavlje u geopolitici regiona Crvenog mora. Potez je izazvao oštre reakcije u Mogadišu i široku osudu u mnogim državama Afrike i Bliskog istoka, dok su Hutiji iz Jemena upozorili da će svako izraelsko prisustvo u tom regionu tretirati kao vojnu metu.

Šta je do sada uspostavljeno

Premijer Benjamin Netanyahu je 26. decembra zvanično najavio priznanje Somalilanda i javno zahvalio direktoru Mosada Davidu Barnea, što je podvuklo obaveštajnu dimenziju poteza. Nakon toga je izraelski ministar Gideon Saar posetio Hargeisu, a u programu mu je bila i strateška luka Berbera. Zvaničnici iz Hargeise su nagovestili mogućnost bezbednosne i čak vojno-logističke saradnje sa Izraelom.

Zašto je Berbera važna?

Berbera leži na obali Zaliva Adenskog, na ulazu u Crveno more, duž jednog od najprometnijih svetskih pomorskih koridora. Luka je istorijski bila baza raznih sila (Osmanskog carstva, Sovjetskog Saveza, SAD, a kasnije i UAE). Ona je udaljena oko 500 km od područja Jemena pod kontrolom Hutija, što je navelo izraelske analitičare da je vide kao potencijalnu bazu za obaveštajno praćenje, logističku podršku i, eventualno, operacije protiv Hutija.

Reakcije i bezbednosni rizici

Abdel-Malik al-Houthi je označio priznavanje i potencijalno izraelsko prisustvo kao "neprijateljski stav" i zapretio da će ciljati svaki "fiksni cionistički položaj" dostupan Hutijima. Analitičari upozoravaju da bi prisustvo Izraela u Somalilandu moglo pojačati tenzije u regionu, dovesti do napetosti sa Somalijom i izazvati reakcije drugih regionalnih aktera koji su protivni ovom potezu.

Map of Somalia, showing Somaliland [Al Jazeera]

Kako Izrael objašnjava potez

Prema izraelskim stručnjacima i raznim izveštajima, priznanje Somalilanda deo je šire strategije: prelaska iz tajnih kanala u otvorenije saveze sa neklasičnim partnerima kako bi se suprotstavio rastućoj pretnji iz jugozapadnog dela Crvenog mora — posebno Hutijima koje mnogi posmatrači vide kao iranski proxy. Izraelski centri za bezbednost naveli su da Somaliland može poslužiti kao "forward base" za nadzor, logistiku i operativne zadatke.

Interesi Somalilanda

Za Hargeisu priznanje predstavlja retku šansu za međunarodnu legitimnost i pristup strateškim partnerima. Somaliland se suočava sa unutrašnjim bezbednosnim izazovima (gubitak Las Anoda 2023. i pojačani pritisci iz Mogadiša kroz kontrolu vazdušnog prostora, vizne i lučke restrikcije). Predsednik Somalilanda i njegovi saveznici aktivno su tražili priznanja od svetskih lidera, navodno slanjem pisama 193 šefa država, pri čemu je Izrael navodno bio jedina zemlja koja je formalno odgovorila.

Šta kažu analitičari

Stručnjaci poput Shiri Fein-Grossman ističu geostrateški značaj Somalilanda za nadzor Hutija. Drugi, poput Asher Lubotzkog i Max Webba, upozoravaju na visoke rizike i na to da je odnos sa Izraelom za Hargeisu politički i bezbednosni rizik, ali i potencijalni dobitak. Neki izraelski analitičari predlagali su da druge zemlje preuzmu političku inicijativu kako bi se umanjile diplomatske posledice za Somaliland.

Mogući razvoj događaja

Odnos je i dalje u ranoj fazi. Planirana je poseta predsednika Somalilanda Izraelu i moguće otvaranje ambasade. Mogadišu, s druge strane, apeluje na pregovore i poručuje da šire priznanje nezavisnosti može doći samo kroz dogovor sa Somalijom. U narednom periodu ključni faktori će biti praktična konkretizacija bezbednosne saradnje, reakcije regionalnih sila i sposobnost da se smanje rizici eskalacije.

Zaključak: Priznanje Somalilanda od strane Izraela ima jasan geostrateški motiv — blizina Hutija i kontrola važnih pomorskih komunikacija — ali donosi i značajne političke i bezbednosne rizike za sve umešane strane.