Tim Instituta SETI je pratio pulsar PSR J0332+5434 gotovo dnevno tokom 10 meseci i iz oko 400 posmatranja identifikovao promene u scintilaciji izazvane međuzvezdanim gasom. Te promene uvode kašnjenja reda veličine desetina nanosekundi, što može poremetiti napore PTA eksperimenata da detektuju niskofrekventne gravitacione talase. Nalaz je takođe koristan SETI istraživačima za razlikovanje prirodnih kosmičkih signala od zemaljske interferencije. Autori predlažu duža posmatranja i bolje modeliranje međuzvezdanog gasa kao sledeće korake.
Kako SETI Istraživanja Uzoštravaju Naše Kosmičke Satove — Šta Nam Otkriva „Treptanje" Pulsara
When viewed from Earth, pulsars appear as flickering stars. | Credit: MARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARY via Getty Images
Astronomi iz Instituta SETI naučili su da čitaju suptilno „treptanje" udaljenog kosmičkog svetionika — pulsara — i time bolje razumeju kako međuzvezdani prostor izobličava radio signale dok putuju kroz galaksiju.
Šta su otkrili
Tim je gotovo dnevno, tokom 10 meseci, pratio pulsar PSR J0332+5434 koristeći Allen Telescope Array (ATA) u Kaliforniji. Iz oko 400 posmatranja utvrđene su promene u obrascu scintilacije — radio-ekvivalentu optičkog „treptanja" zvezda — koje nastaju kada radio-talasi prolaze kroz oblake naelektrisanog međuzvezdanog gasa.
Kako scintilacija utiče na merenja
Interakcija sa slobodnim elektronima u međuzvezdanom gasu blago savija i rasipa talase, uvodeći pomeranja u trenutku dolaska pulsnih signala reda veličine desetina nanosekundi (milijarditi deo sekunde). Iako su to izuzetno male vrednosti, imaju veliki značaj za eksperimente koji koriste pulsare kao ultra-precizne kosmičke satove.
Zašto je to važno za gravitacione talase i SETI
Mreže za merenje pulsara (Pulsar Timing Arrays, PTA) traže niskofrekventne gravitacione talase tako što detektuju korelisane devijacije u vremenima dolaska pulsa. Ako se efekti koje uvodi međuzvezdani gas ne modeluju i ne koriguju, ona kašnjenja mogu da sakriju ili emuliraju slab, koherentan signal gravitacionih talasa.
Istovremeno, izmene u scintilaciji mogu pomoći istraživačima iz oblasti SETI da razlikuju prirodne kosmičke izvore od zemaljske radio-interferencije. Ako očekivani obrazac scintilacije nije prisutan u sumnjivom signalu, verovatno je reč o smetnji sa Zemlje.
„Pulsari su izvanredni alati koji nam mogu mnogo reći o univerzumu i našem zvezdanom susedstvu,“ kaže Grayce Brown iz Instituta SETI. „Ovi rezultati pomažu ne samo nauci o pulsarima, već i drugim oblastima astronomije, uključujući SETI.“
Metodologija i naredni koraci
Posmatranja su bila deo šireg programa koji je tokom ~2023—2024. pratio oko 20 pulsara, posle pilot-faze u kasnoj 2022. Iako tim nije pronašao jasne ponavljajuće obrasce u promenama scintilacije, autori napominju da duži monitorinzi (duži od jedne godine) i detaljnije modeliranje prostorne raspodele elektrona mogu značajno poboljšati korekcije i predviđanja.
Zaključak i publikacija
Rezultati ukazuju da razumevanje međuzvezdanih izobličenja postaje ključna komponenta u preciznim astrofizičkim merenjima — od otkrivanja gravitacionih talasa do verifikacije potencijalnih veštačkih signala. Studija je objavljena 10. decembra 2025. u časopisu The Astrophysical Journal.
Pomozite nam da budemo bolji.
