Sporazum Sirijske vlade i SDF‑a predviđa predaju kontrole nad delovima severoistoka Sirije i integraciju SDF‑a u državne bezbednosne strukture. Al‑Šaraa je izdao ukaz kojim se kurdski jezik priznaje kao nacionalni jezik, vraća državljanstvo mnogim sirijskim Kurdima i proglašava Newroz državnim praznikom. Ipak, oružani sukobi i dalje traju, a kurdske vlasti traže trajna ustavna rešenja.
Sporazum Sirije i SDF‑a: Šta To Znači Za Kurde?
(Al Jazeera)
U okviru pokušaja ujedinjenja zemlje posle 14 godina građanskog rata, sirijska vlada je u nedelju objavila da je postigla sporazum o prekidu vatre sa sekularno vođenim Sirijskim demokratskim snagama (SDF). Prema dogovoru, vlada će preuzeti kontrolu nad teritorijama koje su do tada bili pod uticajem ili kontrolom SDF‑a, uz najave integracije boraca SDF‑a u državne bezbednosne strukture.
Uprkos objavi sporazuma, i sirijska vojska i SDF su prijavili oružane okršaje u ponedeljak, naročito oko zatvora u gradu al‑Šadadi, gde su pritvoreni članovi ISIL‑a. Zvaničnici su saopštili da su vladine snage stigle na obod grada Hasakah u skladu sa dogovorom.
Šta predviđa sporazum
Sporazum, predstavljen kao 14‑tačkast plan, predviđa da se SDF postepeno integriše u Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok će vojska preuzeti kontrolu nad provincijama Raqqa, Deir Az Zor i Hasakah. Istovremeno, novoformirana privremena vlast pod predsednikom Ahmedom al‑Šaraom izdala je ukaz kojim se kurdski jezik priznaje kao "nacionalni jezik", vraća državljanstvo stotinama hiljada Sirijskih Kurda i proglašava praznik Newroz državnim praznikom.
Kontekst i istorija
Kurdi su narod autohton za ravnice Mesopotamije i okolne visoravni, sa većinskim naseljima u jugoistočnoj Turskoj, severoistočnoj Siriji, severnom Iraku, severozapadnom Iranu i južnoj Jermeniji. Procene broja Kurda u svetu kreću se između 30 i 40 miliona, zbog čega se Kurdi često opisuju kao najveća etnička grupa bez sopstvene države.
U istorijskom kontekstu, nakon raspada Osmanskog carstva u posleratnom periodu, Predlog iz Ugovora iz Sevresa (1920) je otvorio mogućnost autonomije za Kurde, ali taj plan nikada nije sproveden u delo — Lozanski ugovor iz 1923. ukinuo je te odredbe i postavio granice modernih država. Tokom 20. veka kurdski zahtevi za autonomijom i prava često su bili gušeni različitim državnim politikama, uključujući arapsku asimilaciju u Siriji i represiju u Turskoj i Iranu.
(Al Jazeera)
Sirija: prava, represija i rat
Sirijski Kurdi su decenijama trpeli diskriminaciju: posebni popis 1962. u provinciji al‑Hasakah oduzeo je državljanstvo oko 120.000 ljudi, a kasniji proračuni su ukazivali da je do 2011. bilo do ~300.000 Kurda bez sirijskog pasoša. Tokom rata od 2011. SDF i njegove jedinice (uključujući YPG) preuzele su kontrolu nad delovima severne i istočne Sirije kada su se vladine snage povukle iz tih oblasti, a potom su bili ključni saveznik u borbi protiv ISIL‑a.
YPG/SDF su odbranili grad Kobani (2014–2015) uz podršku vazdušnih udara predvođenih SAD, kasnije su oslobodili Raqqu (2017) i Baghouz (2019) — poslednje teritorije pod kontrolom ISIL‑a u Siriji.
Regionalni aspekti: Turska, Iran i Irak
U Turskoj Kurdi čine značajan deo stanovništva (oko 19%), a sukob sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK), osnovanom 1978. godine, doveo je do desetina hiljada žrtava i masovnog raseljavanja. Veze između političkog i vojno‑organizacionog vođstva SDF‑a i PKK‑a predstavljaju stalnu tačku napetosti između Ankare i kurdskih snaga u Siriji.
U Iranu Kurdi (blizu 10% stanovništva) su takođe tražili veća kulturna i politička prava; sukobi i gerilske aktivnosti (uključujući PJAK) prate dugotrajni napetosti sa centralnom vlašću. U Iraku su Kurdi formirali Kurdistansku regionalnu vladu (KRG) 1992. i ostvarili široj stepen samouprave, ali neuspeh referenduma 2017. o nezavisnosti i preuzimanje Kirkuka od strane iračke vojske pokazali su granice njihovih aspiracija.
Šta dalje?
Iako ukaz o priznanju kurdskog jezika i vraćanju državljanstva predstavlja važan simboličan i praktičan gest, kurdska administracija u severnoj Siriji ocenila je da su to prvi koraci i da su potrebne ustavne i trajne reforme koje će garantovati prava svih zajednica. Ključna pitanja ostaju bezbednost, pravna integracija boraca SDF‑a i kontrola nad zatvorenicima povezanima s ISIL‑om — sve dok se situacija na terenu menja, rizik od lokalnih sukoba ostaje visok.
Zaključak: Sporazum otvara put za reintegraciju i formalno priznavanje kurdskih prava u Siriji, ali je pravna primena, poverenje između strana i bezbednosna stabilnost i dalje nesigurna.
Pomozite nam da budemo bolji.
