Istraživači sa University of Vermont otkrili su da masna molekula PIP2 deluje kao kočnica za proteinski senzor Piezo1 u endotelnim ćelijama, čime reguliše lokalni protok krvi u mozgu. U mišjim modelima Alchajmerove bolesti nivoi PIP2 su bili sniženi, što je dovelo do preaktivacije Piezo1 i narušene cirkulacije. Vraćanjem nivoa PIP2 obrasci protoka su se delimično normalizovali, otvarajući novu potencijalnu metu za istraživanje terapija. Rezultati su preliminarni i zasnivaju se na studijama na miševima.
Jedna Molekula Može Objasniti Kako Protok Krvi U Mozgu Utiče Na Demenciju
Brain image
Smanjen i poremećen protok krvi u mozgu smatra se važnim faktorom u mnogim oblicima demencije, uključujući Alchajmerovu bolest. Istraživači sa University of Vermont identifikovali su molekulu koja reguliše jedan ključni mehanizam u endotelnim ćelijama i pokazali kako njeno poremećeno funkcionisanje može uticati na moždanu cirkulaciju.
Šta su otkrili?
Tim je utvrdio da masna molekula PIP2 deluje kao "kočnica" za proteinski senzor pritiska Piezo1 koji se nalazi u endotelним ćelijama (ćelijama koje oblažu krvne sudove). Kada su neuronske mreže aktivne, nivoi PIP2 opadaju, što dopušta aktivaciju Piezo1 i lokalno povećanje protoka krvi tamo gde je to potrebno.
Researcher Osama Harraz at work analyzing brain vasculature. (David Seaver)
Međutim, u mišjim modelima Alchajmerove bolesti istraživači su zabeležili nenormalno niske nivoe PIP2. To je dovodilo do preaktivacije Piezo1 i pojačanog dotoka krvi u delove mozga gde to nije bilo potrebno, čime se narušavala ukupna cirkulacija i ravnoteža u distribuciji krvi.
«Ovo otkriće je veliki korak napred u našim naporima da sprečimo demenciju i neurovaskularne bolesti», kaže farmakolog Osama Harraz.
Kada su istraživači kod tih miševa vratili nivoe PIP2, obrasci protoka krvi su u velikoj meri postali bliži normalnim. Ovaj rezultat ukazuje na potencijalnu ciljnu tačku za buduća istraživanja i terapije koje bi mogle korigovati cerebralnu perfuziju.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
Ograničenja i naredni koraci
Studija je kratkoročna i sprovedena je na miševima, pa je potrebno oprezno tumačiti njene implikacije za ljude. Istraživači planiraju da detaljnije prouče kako PIP2 direktno međodeluje sa Piezo1 i da li se slični poremećaji pojavljuju u ljudskim uzorcima. Razumevanje te interakcije biće ključno za razvoj bezbednih terapijskih pristupa.
Rad je objavljen u časopisu PNAS. Nalazi su značajni i šire od same demencije, jer pravilna regulacija protoka krvi obezbeđuje dotok kiseonika i hranljivih materija neophodnih za normalno funkcionisanje mozga.
«Otkrijemo li složene mehanizme ovih razarajućih stanja, možemo početi da razmišljamo o tome kako tu biologiju prevesti u terapije», kaže Harraz.
Pomozite nam da budemo bolji.
