Porodica koja je deportovana iz Irana živi u improvizovanom šatoru na periferiji Kabula i preživljava na jednom obroku dnevno. WFP procenjuje da oko 17 miliona ljudi u Avganistanu pati od akutne nesigurnosti hrane, dok su deportacije iz Irana i Pakistana dovele do povratka preko 2,5 miliona ljudi. Smanjenje međunarodne pomoći i prestanak doznaka dodatno su pogoršali situaciju, a WFP upozorava da bi do 2026. još 200.000 dece moglo da oboli od akutne neuhranjenosti.
„Zadovoljni smrću“: Zima i Rezovi Pomoći Produbljuju Krizu Gladi u Avganistanu
An Afghan woman lights fire to cook food at a makeshift kitchen in Markhor-e-Sufla village, Herat, Afghanistan October 26, 2024. REUTERS/Sayed Hassib
U prigušenom svetlu jedne sijalice koja osvetljava njihov improvizovani šator na periferiji Kabula, Samiullah i njegova supruga Bibi Rehana su pripremili suvi hleb i čaj — to je njihov jedini obrok tog dana. Sa njima su petoro dece i tromesečna unuka. Njihova priča oslikava sve veću humanitarnu katastrofu koja pogađa region.
„Stigli smo do tačke da smo zadovoljni smrću,“ rekao je 55-godišnji Samiullah. „Dan za danom, stvari postaju sve gore. Šta god da nam se desi, desilo se, ali bar život naše dece treba da bude bolji.“
Povratnici, deportacije i gubitak doznaka
Svetski program za hranu (WFP) upozorava da oko 17 miliona ljudi u Avganistanu sada trpi akutnu nesigurnost hrane. Iran i Pakistan su, prema WFP-u, izveli masovne programe repatrijacije koji su doveli do povratka više od 2,5 miliona Avganistanaca. Mnogi povratnici su ranije radili u susednim zemljama i slali doznake koje su bile ključne životne ušteđevine — njihov nagli prestanak dodatno je oslabio domaćinstva.
Humanitarna pomoć pod pritiskom
John Aylieff, direktor WFP-a za Avganistan, navodi da su povratci uvećali populaciju za približno deset procenata i da su radne prilike zimi gotovo nestale. WFP takođe procenjuje da su smanjenja međunarodne pomoći i rezovi u globalnim programima povećali broj ljudi suočenih s glađu za oko 3 miliona. Organizacije za pomoć se bore da zadovolje rastuću potražnju dok su resursi ograničeni.
Klinike, deca i svakodnevni opstanak
U klinikama, lekari beleže dvostruko više pacijenata u odnosu na period pre talasa povratnika. Dr Rabia Rahimi Yadgari kaže da Qasaba klinika leči oko 30 slučajeva neuhranjenosti dnevno, ali da dodaci i suplementi nisu dovoljni da dugoročno stabilizuju porodice. WFP upozorava da bi do 2026. godine dodatnih 200.000 dece moglo da oboli od akutne neuhranjenosti ako se trend ne zaustavi.
Reakcije vlasti i lokalne zajednice
Portparol avganistanske administracije, Zabiullah Mujahid, izjavio je da povratnici dobijaju koliko god je moguće pomoći u pogledu transporta, smeštaja, zdravstvene zaštite i hrane, ali je dodao da je istiskivanje siromaštva u zemlji sa četiri decenije konflikta i gotovo bez prihoda „proces koji zahteva vreme“.
Dok se temperatura spušta, porodice poput Samiullahove skupljaju ograničene zalihe ogrevnog drveta i hrane. „Noću, kad postane veoma hladno, deca kažu: 'Oče, smrzavam se.' Držim ih u naručju i kažem: 'U redu je.' Koji izbor imamo?" zaključio je Samiullah, opisujući bezizlaznost situacije.
Izvori: Reuters; izjave i procene WFP-a; izjave lokalnih zdravstvenih radnika i zvaničnika avganistanske administracije.
Pomozite nam da budemo bolji.
