Naučnici upozoravaju da dublje i postojanije tople zone u okeanu povećavaju šansu za ekstremne tropske ciklone. Studija zasnovana na četiri decenije podataka (predstavljena na AGU 2025) povezuje ljudske klimatske promene sa do 70% dubokih toplih tačaka. Zbog toga raste rasprava o uvođenju Kategorije 6 (vetrovi >184 mph / ≈296 km/h). Ublažavanje emisija i prilagodljiva infrastrukturna rešenja može smanjiti dugoročne rizike.
Dublje tople zone u okeanu hrane „čudovišta vršne jačine“ — raste pitanje Kategorije 6?
Photo Credit: iStock
Klimatski naučnici upozoravaju da se zbog zagrevanja okeana menja način formiranja i jačanja tropskih ciklona — tajfuna i uragana — što povećava verovatnoću pojave izuzetno snažnih i dugotrajnijih oluja.
Šta pokazuju nova istraživanja?
Tim istraživača analizirao je četiri decenije podataka o ciklonima i izneo svoje rezultate na godišnjem sastanku American Geophysical Union (AGU) 2025. Prema tim nalazima, ljudski uzročene promene klime doprinose do 70% pojave tzv. toplih tačaka u dubljim slojevima mora, koje pružaju dodatnu energiju olujama.
„Taj trend pokazuje da se osnovno stanje pomera ka uslovima povoljnijim za pojavu čudovišta vršne jačine,“ prenosi Earth.com.
Zašto je to опасно?
Topla morska voda obezbeđuje dodatnu energiju i vlagu centru oluje, što može dovesti do znatno jačih vetrova i obilnijih padavina. Više energije u dubljim slojevima znači da cikloni mogu da ostanu jaki duže i dostižu ekstremnije vršne intenzitete, često još pre nego što stignu do obale.
Meteorolozi već razmatraju uvođenje nove klase — Kategorije 6 — za oluje sa brzinama vetra većim od 184 mph (≈296 km/h). Do sada je sve oluje sa više od 158 mph (≈254 km/h) svrstavano u Kategoriju 5. Rasprava o Kategoriji 6 odražava zabrinutost da postoje sistemi koji bi mogli da premaše sadašnje skale klasifikacije.
Šta to znači za zajednice i infrastrukturu?
Intenzivnije oluje u priobalnim zonama povećavaju rizik po ljude, životnu sredinu i infrastrukturu: veći su hydrometeorološki udari, poplave, erozija obala i štete na zgradama i mrežama. To posebno pogađa ranjive obalne gradove i ruralne zajednice sa slabijom otpornom infrastrukturom.
Kako možemo odgovoriti?
Ne postoji brz način da se ohlade oceani, ali kombinacija ublažavanja i prilagođavanja može smanjiti rizike:
- Ublažavanje: Smanjivanje emisija stakleničkih gasova globalno je ključno — prelazak na obnovljive izvore energije, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja.
- Prilagođavanje: Lokalni i nacionalni planovi trebaju uključiti otpornu gradnju, pametno plansko zoniranje priobalnih područja, jačanje sistema odbrane od poplava i unapređenje mreža hitnih službi.
- Unapređenje predviđanja: Bolje prognoze i sistemi ranog upozoravanja spasavaju živote — ulaganje u meteorološku opremu i modele klimatskih simulacija je prioritet.
- Individualne mere: Poticanje održivog ponašanja (npr. električna vozila, solarni paneli, energetski efikasni uređaji) doprinosi dugoročnom smanjenju emisija.
Zaključak
Zagrevanje okeana i prodor toplih slojeva na veće dubine menjaju dinamiku tropskih ciklona, povećavajući verovatnoću ekstremnih oluja koje bi mogle prevazići postojeće skale. Iako ne možemo odmah zaustaviti formiranje svake snažne oluje, kombinacija globalnih i lokalnih mera — od smanjenja emisija do jačanja otpornosti zajednica — može ublažiti posledice i spasiti živote.
Izvori: prezentacija na AGU 2025; izveštaj Earth.com; analiza istorijskih meteoroloških podataka (četiri decenije).
Pomozite nam da budemo bolji.
