Gregory Gregoriadis (1934–2026) bio je pionir u primeni liposoma za ciljanu isporuku lekova i vakcina. Njegovi radovi iz 1971. i 1974. pokazali su da liposomi povećavaju antitela i deluju kao adjuvansi, što je postavilo temelje za današnje lipidne nanopartikule. Te tehnologije bile su ključne za bezbednu isporuku mRNA vakcina protiv Covid‑19 i imaju široku primenu u medicini.
Gregory Gregoriadis — pionir liposoma čiji su radovi omogućili mRNA vakcine protiv Covid‑19
Gregoriadis: ‘When you are a scientist, you tend to ignore the emotional part of it. I’m proud that the vaccine technology has its origins in the work we first carried out in London 50 years ago’ - Gregory Gregoriadis/PA Wire
Gregory Gregoriadis, koji je preminuo 16. januara 2026. u 91. godini, bio je jedan od ključnih naučnika koji su razvili primenu liposoma za ciljanu isporuku lekova i vakcina. Njegov rad iz 1970‑ih postavio je temelje za dalji razvoj lipidnih nanopartikula koji su omogućili sigurno davanje mRNA vakcina tokom pandemije Covid‑19.
Otkrivanje i ideja
Liposome je prvi otkrio Alec Bangham tokom 1960‑ih u Institutu za fiziologiju životinja u Babrahamu kod Kembridža. Reč je o mikroskopskim, membranskim sferama koje se spontano formiraju iz lipidnih molekula u vodi. Gregoriadis je uočio sličnost između ovih struktura i prirodnih masnih vezikula u telu, te je 1971. počeo da istražuje mogućnost da se liposomi koriste kao nosači za lekove i antigene.
Ključna istraživanja i doprinosi
U saradnji sa Brendom Ryman, a potom i sa Anthonyjem Allisonom, Gregoriadis je u seriji radova iz 1971. i 1974. pokazao da inkapsulacija vakcina u liposome pojačava stvaranje antitela. Njegova otkrića demonstrirala su da liposomi ne samo da štite farmakološke agense već i deluju kao imunološki adjuvansi, jačajući odgovor organizma na vakcinu.
"Počeo sam ovaj rad 1971. ... Stavljanjem vakcina u liposome dobili smo mnogo jači odgovor antitela," rekao je Gregoriadis u intervjuu 2021. godine.
Od liposoma do mRNA vakcina
Liposomi su tokom decenija evoluirali u naprednije formulacije poznate kao lipidne nanopartikule (LNP). LNP su postale ključni alat za stabilizaciju i isporuku sintetičke glasničke RNK (mRNA) — molekula koji sam po sebi brzo propada u telu. Kod Covid‑19 vakcina, mRNA je enkapsulirana u LNP koje je ne samo štite već i pomažu njenoj efikasnoj isporuci u ćelije, kao i pospešuju imuni odgovor.
Profesionalna karijera i nasleđe
Gregoriadis je rođen 27. februara 1934. u Atini. Diplomirao je na Univerzitetu u Atini, magistrirao na McGill univerzitetu (1966) i doktorirao 1968. Nakon rada u SAD, vratio se u Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je dugogodišnje radio u Medical Research Council (1972–1993) i bio profesor i šef Centra za isporuku lekova na School of Pharmacy, University of London (1990–2001).
Godine 1997. osnovao je kompaniju Lipoxen (sada Xenetic Biosciences) kako bi komercijalizovao tehnologije zasnovane na liposomima i bio direktor istraživanja do 2015. Njegov rad ima primenu u lečenju raka, dijabetesa i naslednih metaboličkih poremećaja, kao i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.
Liĉni život
Rođen je kao sin Hrista Gregoriadisa i Athine (rođ. Sakellariou). Kao dečak je preživeo nemačku okupaciju Grčke tokom Drugog svetskog rata, iskustvo koje je kasnije obradio i u romanu Still the Cicadas Sing (2014). Oženjen je 1968. godine sa Susan Byron‑Brown, sa kojom je imao sina i ćerku.
Nasleđe: Gregoriadisovo pionirsko istraživanje liposoma smatra se jednim od važnih preduslova za bezbednu primenu modernih vakcina i terapija. Njegov naučni trag nastavlja da utiče na biomedicinska istraživanja i kliničke primene širom sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
