Američke snage zaplenile su tanker Motor Vessel Sagitta kao sedmi brod povezan sa Venecuelom, a SOUTHCOM tvrdi da je zaplena izvršena "bez incidenata". SAD navode da mere sprovode sankcije i kontrolišu prodaju venecuelanske nafte; predsednik SAD je rekao da je "preuzeo" 50 miliona barela. Venecuelanski zvaničnici tvrde da su od nedavnih prodaja prihodovali oko 300 miliona dolara. Pravni stručnjaci upozoravaju da upotreba vojne sile u cilju sprovođenja ekonomskih sankcija može kršiti suverenitet i izazvati diplomatske posledice.
SAD Zaplenile Sedmi Tanker Povezan Sa Venecuelom — Motor Vessel Sagitta U Okviru Blokade
US President Donald Trump speaks during a news briefing at the White House on January 20 [Mark Schiefelbein/AP Photo]
Američke oružane snage saopštile su da su zaplenile sedmi tanker povezan sa Venecuelom, brod Motor Vessel Sagitta, kao deo operacija usmerenih na kontrolu prometa nafte iz te zemlje.
Šta se dogodilo?
US Southern Command (SOUTHCOM), komandno telo koje nadzire vojne operacije SAD u Latinskoj Americi, objavilo je u utorak da je zaplenilo tanker Sagitta u okviru blokade plovila koja pokušavaju da uđu u Venecuelu ili iz nje izađu. U saopštenju je navedeno da je zaplena izvršena "bez incidenata", a priložen je i video u kojem se, prema tvrdnjama SAD, američke snage približavaju i sleću na palubu plovila.
"Zadržavanje još jednog tankera koji posluje u suprotnosti sa uspostavljenom karantinom predsednika Trumpa za sankcionisana plovila u Karibima pokazuje našu odlučnost da jedina nafta koja izlazi iz Venecuele bude ona čije je kretanje pravilno i zakonito koordinisano."
— SOUTHCOM
Pozadina i kontekst
SAD su počele sa zaplenama sankcionisanih tankera 10. decembra, u okviru šire kampanje pritiska na venecuelansku vladu. Američka administracija tvrdi da takve mere služe za sprovođenje ekonomskih sankcija i kontrolu prodaje venecuelanske nafte. Kritičari i mnogi pravni stručnjaci upozoravaju da upotreba vojne sile za nametanje ekonomskih mera postavlja ozbiljna pitanja o međunarodnom pravu i suverenitetu.
Reakcije i tvrdnje
Predsednik SAD je na brifingu u Beloj kući izjavio da je američka uprava "preuzela" 50 miliona barela nafte iz Venecuele i najavio da se ta nafta prodaje na svetskom tržištu. S druge strane, venecuelanski zvaničnici, među kojima i Delcy Rodríguez, izjavili su da je država prihodovala oko 300 miliona dolara od nedavnih prodaja nafte. Razlike u tvrdnjama dodatno pogoršavaju diplomatske tenzije.
Pravni i diplomatski izazovi
Međunarodni pravnici ukazuju da ovakve mere mogu predstavljati povredu venecuelanskog suvereniteta i da je pravni status zaplene i dalje predmet rasprave. Pored toga, kontrola izvoza nafte i određivanje prihoda na račune pod američkom kontrolom imaju šire posledice po međunarodne odnose i regionalnu ekonomiju, uključujući i zemlje kao što je Kuba koje zavise od venecuelanske energije.
Širi politički kontekst
U javnim nastupima, neki američki zvaničnici su istorijski ukazivali na američke interese u venecuelanskim naftnim resursima. Venecuela je tokom druge polovine XX veka sprovela politike nacionalizacije koje su dovele do promene u vlasništvu nad naftnim resursima, a kasniji koraci venecuelanske vlade da ograniči ili preuzme imovinu stranih kompanija dodatno su zaoštrili odnose sa nekim zapadnim državama.
Situacija ostaje dinamična: zaplene tankera i sankcije predstavljaju samo jedan deo sveobuhvatnog pritiska koji utiče na ekonomiju Venecuele, regionalnu politiku i međunarodno pravo. Dalji razvoj događaja zavisiće od diplomatskih koraka i pravnih odluka koje slede.
Pomozite nam da budemo bolji.
