Nova istraživanja pokazuju da je Mars imao ključnu ulogu u pokretanju najmanje dva Milankovićeva ciklusa koja su doprinela Ledenom Dobu pre nekoliko miliona godina. Promene klime na Rogu Afrike dovele su do razređivanja šuma i stvaranja pritisaka koji su podstakli evoluciju uspravnog hoda kod naših predaka. Simulacije Stephena Kanea otkrivaju da izostanak Marsa uklanja dva od nekoliko klimatskih ciklusa, naglašavajući kako i manje planete mogu oblikovati Zemljinu klimu i uticati na habitabilnost egzoplaneta.
Mali Mars, Veliki Uticaj: Kako je Mars Pomogao Oblikovati Ledeno Doba i Evoluciju Ljudi
Lead image: NASA, ESA, and STScI(Mars' Closest Approach to Earth in 2018. Credit: NASA, ESA, and STScI.)
Pre nekoliko miliona godina jedno je Ledeno Doba promenilo tok evolucije na Zemlji. Promene u okeanskim strujama i dugoročni klimatski ciklusi učinili su klimu na Rogu Afrike znatno suvlјom; guste šume su se razredile i pretvorile u izolovane džepove usred savana. Primati prilagođeni životu u krošnjama morali su da prelaze kroz visoku travu, izlažući se većem riziku od grabljivica — što je stvorilo evolutivni pritisak koji je doveo do usvajanja uspravnog hoda kod naših predaka.
Milankovićevi ciklusi i iznenađujuća uloga Marsa
Ledena Doba uzrokovana su dugoročnim promenama Zemljine orbite, nagiba i klatnja njene ose tokom rotacije — pojavama poznatim kao Milankovićevi ciklusi. Ti ciklusi su rezultat gravitacione vuče drugih planeta i određuju koliko sunčeve energije dospeva do Zemlje tokom geoloških vremenskih razmera.
Stephen Kane, planetarni naučnik sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu (UC Riverside), prvobitno je bio skeptičan prema tvrdnji da relativno mali Mars može značajno uticati na ove cikluse. Da bi to proverio, pokrenuo je računarske simulacije Zemljine orbite tokom desetina miliona godina — i otkrio iznenađenje.
Kada je iz simulacija izostavio Mars, najduži Milankovićevi ciklus je ostao nepromenjen, ali su dva druga ciklusa u potpunosti nestala. Drugim rečima, Mars — planeta čija je masa približno jedna desetina Zemljine (oko 0,11 mase Zemlje) — iskazao je nesrazmerno velik uticaj na dugoročne klimatske obrasce Zemlje.
„Znao sam da Mars ima neki uticaj na Zemlju, ali pretpostavljao sam da je zanemarljiv. Odlučio sam da proverim sopstvene pretpostavke,“
rekao je Stephen Kane.
Kako je objasnio Kane: „Što je planeta bliža Suncu, to je više pod dominacijom Sunčeve gravitacije. Pošto je Mars dalje od Sunca, njegova gravitaciona vuča na Zemlju je relativno jača — on udara izvan svoje težine.“
Širi značaj: egzoplanete i habitabilnost
Ovo otkriće nije važno samo za razumevanje našeg Sunčanog sistema. Kane naglašava da prisustvo spoljašnjih planeta u drugim planetarnim sistemima može oblikovati klimu planeta u naseljivoj zoni. Periodične promene ekscentriciteta orbite i povezani temperaturni gradijenti u okeanima mogu podstaći cirkulaciju i razmenu organskih materija — proces koji autori istraživanja opisuju kao oblik „biološkog pumpanja” i koji bi mogao pospešiti uslove za nastanak i održavanje života.
„Kada gledam druge planetarne sisteme i pronađem Zemlji sličnu planetu u naseljivoj zoni, planete koje su dalje u sistemu mogu značajno uticati na klimu te planete,“
dodao je Kane.
Autor navodi i filozofsko pitanje: kako bismo izgledali — i da li bismo uopšte postojali — da Mars nije postojao i da ti klimački ciklusi nisu aktivirali promene koje su oblikovale naše pretke.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Publications of the Astronomical Society of the Pacific. Ovaj tekst je prvobitno objavljen u Nautilusu.
Pomozite nam da budemo bolji.
