Nedavno ekstremno zagrevanje okeana zabrinjava naučnike: temperature su dosegle istorijske maksimumе u mnogim regionima, a broj morskih toplotnih talasa se udvostručio između 1982. i 2016..
Posledice uključuju masovni pomor ribe, izbeljivanje korala i ozbiljne poremećaje u ribarstvu (primer: otkazivanje ulova snežnog raka na Aljasci 2022.).
Postoji i rizik da zagrevanje Severnog Atlantika oslabi ili zaustavi AMOC, što bi moglo izazvati velike promene u globalnim vremenskim obrascima.
Nedavno zabeleženo ekstremno zagrevanje okeana zabrinjava naučnike širom sveta: temperature u mnogim regionima dostigle su istorijske maksimumе, što ukazuje da se planetarne promene odvijaju brže nego što smo očekivali.
Toplotni talasi u moru beleže se od Severnog Atlantika do Antarktika. Posebno su pogođena područja oko Floride i zapadnih obala SAD i Kanade, zapadni Mediteran kod južne Španije i severne Afrike, Baltičko more, kao i vode oko Novog Zelanda i Australije.
Nedavni izveštaji, među kojima i BBC, ukazuju da se broj morskih toplotnih talasa udvostručio u periodu 1982–2016, dok je njihova intenzivnost znatno porasla. To je signal da se okeani brzo zagrevaju i da takvi događaji postaju učestaliji.
"Ovo su zabrinjavajuće vesti za planetu," rekao je Christopher Hewitt, direktor službe za klimatske usluge u Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO).
Morski toplotni talasi utiču na ekosisteme i ljude: mogu izazvati masovni pomor ribe, izbeljivanje korala i promene u ponašanju morskih organizama koje otežavaju ribarstvo. Kao primer, Aljaska je 2022. morala da otkaže ulov snežnog raka jer su milijarde jedinki koje su nekada naseljavale Beringovo more praktično nestale.
Jedna od ozbiljnih posledica je pretnja po Atlantsku meridionalnu preokretnu struju (AMOC), veliki sistem oceanske cirkulacije koji prenosi tople površinske vode na sever i hladi se u Severnom Atlantiku pre nego što potone i vrati se ka jugu. AMOC je ključna za regulaciju globalnih vremenskih obrazaca i položaj jet streama (strujnog mlaza).
Ako se voda u Severnom Atlantiku dovoljno zagreje, AMOC može usporiti ili se zaustaviti, što bi dovelo do dramatičnih promena vremena širom sveta. Naučnici upozoravaju da se ovakva promena može dogoditi u periodu između 2025. i 2095. (izvor: CNN), mada je tačan vremenski okvir i dalje neizvestan.
Međunarodni timovi prate i istražuju uzroke i posledice morskih toplotnih talasa, njihove veze sa klimatskim promenama i potencijalne efekte na ekosisteme i privredu. Neki timovi, uključujući istraživače iz Australije, već su uspeli da predvide određene toplotne talase nekoliko meseci unapred, što pokazuje napredak u modelima i ranom upozoravanju.
Za kraj: podaci o rastućem zagrevanju okeana zahtevaju hitnije praćenje, bolje modele predviđanja i globalnu akciju za smanjenje emisija kako bi se ublažile najgore posledice po more, ribarstvo i klimu.
Pomozite nam da budemo bolji.
