Novi izveštaj Norwegian People's Aid tvrdi da su nuklearne probe od 1945. do 2017. dovele do najmanje četiri miliona preranih smrti i ostavile trajne posledice po zdravlje i okolinu. Preko 2.400 detonacija i atmosferski testovi do 1980. povezani su sa milijunima viška smrtnih slučajeva od raka i srčanih oboljenja. Izveštaj ističe kulturu tajnosti, nedostatak pomoći žrtvama i poziva države na veću odgovornost, transparentnost i čišćenje zagađenih područja.
„Poisonirali su nas“: Novi izveštaj otkriva smrtonosne posledice nuklearnih proba i poziva na odgovornost
The US military conducted nuclear tests on Bikini Atoll in the Pacific Ocean in July 1946 (-)(-/US Defense Nuclear Agency/AFP)
Novi izveštaj humanitarne organizacije Norwegian People's Aid (NPA) zaključuje da su nuklearne probe sprovedene između 1945. i 2017. ostavile duboke i dugotrajne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu, a tokom vremena dovele do najmanje četiri miliona preranih smrti usled raka i kardiovaskularnih bolesti.
Preko 2.400 nuklearnih detonacija obavljeno je u svetu u tom periodu. Od devet država za koje se zna da poseduju nuklearno oružje — Rusije, Sjedinjenih Država, Kine, Francuske, Velike Britanije, Pakistana, Indije, Izraela i Severne Koreje — samo je Pjongjang izveo testove posle 1990-ih.
Šta izveštaj otkriva
Izveštaj NPA od preko 304 strane podcrtava ključne probleme: sistemsku kulturu tajnosti, nedostatak pouzdanih podataka, slabu međunarodnu koordinaciju i nedovoljnu pomoć žrtvama. Autori ističu da su posledice testova prisutne i danas — lokalno, u zajednicama pored mesta testiranja, ali i globalno, jer svaka osoba živi sa tragovima atmosferskih testova.
„Svaka osoba danas nosi radioaktivne izotope iz atmosferskih proba u svojim kostima,”
– Magdalena Stawkowski, koautorka izveštaja
Zdravstveni efekti i procene
Postoji snažan naučni konsenzus da jonizujuće zračenje oštećuje DNK i povećava rizik od raka, ali i srčanih i moždanih udara. Samo atmosferske probe do 1980. NPA pripisuje najmanje 2 miliona viška smrtnih slučajeva od raka i dodatnih ~2 miliona ranih smrti usled kardiovaskularnih bolesti tokom vremena. Izloženost pogađa najviše fetuse i malu decu, a autori navode da su žene za oko 52% osetljivije na karcinogene efekte zračenja u odnosu na muškarce.
Kultura tajnosti i nedostatak odgovornosti
Izveštaj dokumentuje kako su mnoge države čuvale podatke klasifikovanim, a primeri uključuju poverljive studije u Kiribatiju i neotkrivene lokacije odlaganja radioaktivnog otpada u Alžiru. Nijedna nuklearno naoružana država nije se zvanično izviniła za posledice testova, a kompenzacioni programi često su bili dizajnirani da ograniče odgovornost, umesto da u potpunosti pomognu preživelima.
„Prošle nuklearne probe i danas ubijaju,”
– Raymond Johansen, NPA
Iskustva preživelih
Priče preživelih naglašavaju ljudsku dimenziju statistike: Hinamoeura Cross iz Francuske Polinezije, kojoj je u porodici više članova obolelo od raka, opisuje decenije zanemarivanja i propagande. U Maršalovim Ostrvima test Bravo iz 1954. doveo je do ozbiljnog zračenja i unutrašnje i spoljne kontaminacije, dok su lokalne zajednice dugo ostajale bez adekvatne zdravstvene pomoći i informacija.
Zaključak i poziv na akciju
NPA izveštaj poziva međunarodnu zajednicu i države koje su sprovedele probe da preuzmu odgovornost: da otvore podatke, sprovedu detaljne procene potreba pogođenih zajednica, obezbede zdravstvenu pomoć i kompenzacije, i očiste zagađena područja. Autori i preživeli traže transparentnost, pravdu i dugoročnu podršku za oporavak.
Ovaj izveštaj podseća da nasleđe nuklearnih proba nije samo istorijska činjenica već aktuelni javnozdravstveni i moralni izazov koji zahteva hitnu međunarodnu reakciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
