Tim astronoma je detektovao devetomesečni "zamah" u kretanju egzoplanete HD 206893 B, što može ukazivati na prisustvo izuzetno masivnog egzomeseca. Instrument GRAVITY na VLT-u omogućio je astrometrijska merenja koja ukazuju na period zamaha od ~9 meseci i amplitudu poredivu sa rastojanjem Zemlja–Mesec. Potencijalni egzomesec bi mogao imati ~40% mase Jupitera (~9× masa Neptuna), orbitirati na ~0,2 AU i imati nagib ~60°; potvrda bi mogla promeniti poimanje „meseca”.
Otkriveno: 'Super-meseče' kod egzoplanete HD 206893 B — da li treba redefinisati pojam meseca?
An illustration showing the gas giant planet HD 206893 B and its potential exomoon. | Credit: Robert Lea (created with Canva)
Tim astronoma uočio je mali, ali merljiv "zamah" u kretanju egzoplanete HD 206893 B, što može ukazivati na prisustvo izuzetno masivnog egzomeseca. Ako se potvrdi, taj sapratnik bi imao procenjenu masu od oko 40% Jupitera — reda veličina koji bi mogao naterati naučnike da preispitaju granice termina "mesec".
Posmatranja i metoda
Objekat HD 206893 B, gasoviti gigant čija je masa približno 28 puta veća od mase Jupitera, kruži oko mlade zvezde udaljene oko 133 svetlosne godine. Tim je koristio instrument GRAVITY na Very Large Telescopeu (VLT) u pustinji Atakama u Čileu i primenio preciznu tehniku astrometrije za merenje položaja objekta tokom dana i meseci.
Šta je pronađeno
Posmatranja pokazuju da pored glavne orbite oko zvezde, HD 206893 B pokazuje sitan napred–nazad zamah sa periodom od otprilike devet meseci. Amplituda ovog zamaha je, kako autori navode, porediva sa rastojanjem između Zemlje i Meseca (~384.000 km), što ukazuje na gravitacioni uticaj nevidljivog sapratnika.
„Ovakav signal odgovara objektu koji vuče planetu — na primer velikom mesecu,” rekao je vođa tima, dr Quentin Kral (Univerzitet u Kembridžu).
Modeli koje su autori napravili sugerišu da bi sapratnik mogao orbitirati HD 206893 B jednom na oko devet meseci, na nominalnoj udaljenosti od oko 0,2 AU (približno jednu petinu rastojanja Zemlja–Sunce). Orbitni nagib je procenjen na oko 60° u odnosu na ravan orbite planete, što može ukazivati na prethodne dinamičke interakcije u sistemu.
Zašto je ovo važno
Ako bi objekat imao procenjenu masu od ~0,4 Mj (oko devet puta mase Neptuna), predstavljao bi masivni izuzetak u poređenju sa mesecima u našem Sunčevom sistemu. Najveći naš mesec, Ganimed, daleko zaostaje po masi — ovde postoji ogroman jaz između poznatih meseca i ovog kandidata.
Autori napominju da terminologija može postati problematična: pri ovakvim masama razlika između „masivnog meseca” i „niskomasnog sapratnika” bledi, a trenutno ne postoji zvanična definicija egzomeseca. U praksi se za sada za mesec smatra bilo koji objekat koji orbitira planetu ili substelarnog sapratnika.
Ograničenja i dalje korake
Dosadašnje tvrdnje o egzomesecima bile su često kontroverzne, pa autori ističu potrebu za dodatnim posmatranjima i nezavisnim verifikacijama. Astrometrija je naročito osetljiva na mesece sa dužim orbitalnim periodima oko udaljenih planeta, pa bi prva potvrđena otkrića verovatno bila najmasivnija.
Rad je dostupan kao preprint na arXiv i prihvaćen je za objavu u Astronomy & Astrophysics. Istraživači naglašavaju da su trenutne vrednosti modelno zavisne i da će konačan status kandidata zavisiti od daljih merenja.
Zaključak
Otkriveni signal čini sistem HD 206893 B izuzetno intrigantnim kandidatom za prvo potvrđeno otkriće egzomeseca velikih razmera. Potvrda bi otvorila nova pitanja o nastanku i klasifikaciji sapratničkih tela u planetarnim sistemima.
Pomozite nam da budemo bolji.
