Kako je Tramp povukao zahtev za Grenland: Davos, tarife i diplomatsko primirje

Predsednik Donald Trump naglo je promenio kurs oko zahteva za preuzimanje Grenlanda nakon niza diplomatskih tenzija, tržišnih reakcija i političkih pregovora u Davosu.

Screengrab

Njegov dolazak na Svetski ekonomski forum u švajcarskom odmaralištu kasnio je nekoliko sati zbog kvara na električnim instalacijama Air Force One. Kasnije iste večeri, nakon razgovora sa nizom evropskih lidera, Trump je na platformi Truth Social objavio da su sa holandskim premijerom Markom Rutteom postavljeni "okviri budućeg dogovora o Grenlandu" — bez dodatnih detalja.

0801 The importance of Greenland\'s position

Šta je poznato

Iako je predsednik dugo javno tražio da SAD preuzmu Grenland — pominjani su i novac i, u nekim izjavama сарадника, opcija upotrebe sile — dostupni podaci ukazuju da SAD neće dobiti potpun suverenitet nad ostrvom. The Telegraph je izvestio da bi se moglo razmatrati priznavanje suvereniteta nad zemljištem ispod američkih baza, po uzoru na aranžman koji postoji između Velike Britanije i Kipra, ali su danske vlasti to oštro demantovale.

Air Force One leaves Zurich with Donald Trump onboard after the World Economic Forum meeting in Davos on Thursday - Michael Buholzer/Keystone via AP

Danska premijerka Mette Frederiksen odbacila je tvrdnje da bi delovi Grenlanda mogli postati američke enklave, a sam Rutte je rekao da tokom njegovog razgovora sa Trumpom pitanje suvereniteta zapravo nije ni bilo otvoreno.

Mark Rutte, the Nato secretary general, called Donald Trump ‘Daddy’ in a text message last year, something the US president recalled in his 75-minute address at Davos this week - Chip Somodevilla/Getty

NATO, izviđanje i reakcije

U vezi sa američkim bezbednosnim zabrinutostima, nekoliko zemalja poslalo je male NATO posade na izviđanje Grenlanda. Prema izvorima, Britanija je poslala vojnog atašea u Kopenhagen, a još sedam zemalja uputilo je ograničene timove za procenu defanzivnih kapaciteta ostrva. Vest o ovim aktivnostima navodno nije bila potpuno poznata Trampu, koji je, posmatrajući snimke na televiziji, reagovao kao da Evropa „formira bedem“ protiv američkog interesa.

Kao odgovor na raspoređivanje evropskih snaga predsednik je najavio carinu od 10% na uvoz iz osam zemalja koje su učestvovale u misiji. Reakcije u Evropi bile su podeljene: francuski predsednik Emmanuel Macron predložio je oštrije protivmere, dok su neki lideri — uključujući Ruttea i Keira Starmera — vodili intenzivne kanale pregovora kako bi smirili krizu.

Tržišna panika i Davos

Troškovi političke neizvesnosti brzo su se osećali na tržištima: S&P 500 je pao oko 2,1%, dolar je oslabila, a cena zlata porasla je za približno 2%. Upravo te tržišne reakcije, kao i diplomatski pritisci, delimično su obojili Trampov govor u Davosu — koji je trajao oko 75 minuta — u kojem je predsednik odustao od otvorene pretnje silom i ponovio da bi SAD, prema njegovom mišljenju, trebalo da kupe Grenland.

"Posle razgovora jedan na jedan sa Markom Rutteom, okviri budućeg dogovora su postignuti," objavio je Trump na Truth Socialu.

Reakcija Grenlanđana i naredni koraci

Meštani su s neizvesnošću pratili događaje: grenlandske vlasti su savetovale pripremu zaliha hrane na pet dana, a građani su protestvovali protiv mogućeg ugrožavanja suvereniteta. Detalji dogovora očekuju se u narednim radnim sesijama američko-dansko-grenlandske radne grupe.

Ukratko, umesto jednostavnog preuzimanja, čini se da će rešavanje pitanja biti kompromisni i višestrani proces koji uključuje bezbednosne aranžmane, moguće privilegije oko baza i ograničenja za treće zemlje — uz dalju diplomatsku i tržišnu pažnju.