Članak analizira posledice mogućeg povlačenja SAD iz evropske bezbednosne uloge i šta Evropa mora da preduzme kako bi ostala bezbedna. Navodi se zavisnost Evrope od američkih „omogućavača“, poređenja vojnih snaga i budžeta, kao i predlozi za kolektivno evropsko vođstvo koje bi uključivalo Nemačku, Francusku, Britaniju i Poljsku. Zaključak: autonomna odbrana je moguća ali zahteva decenije, ogromne troškove i političku volju.
Kako Evropa Može Preživeti Bez SAD: Planovi, Rizici i Hitne Mere
If Donald Trump turns his back on Nato, European nations have difficult questions to answer - Chip Somodevilla/Getty Images
U arhivama evropskih ministarstava odbrane postoje planovi za mnoge krize, ali malo se ozbiljno razmišljalo o jednom krajnje uznemirujućem scenariju: šta ako Sjedinjene Države prestanu da se bore za Evropu? Pretnje Donalda Trumpa oko Grenlanda podsetile su političare da se više ne može automatski računati na američku posvećenost NATO-u.
Donald Trump speaks with Nato secretary-general Mark Rutte at the World Economic Forum in Davos - Mandel NGAN / AFP via Getty Images
Zašto je to pitanje hitno
Trumpove izjave dovele su do porasta sumnje u transatlantsko poverenje. „Poverenje se drastično raspalo između SAD i Evrope,“ ocenjuje John Foreman, bivši britanski vojni ataše u Moskvi. Ako se američka sigurnosna garancija oslabi, Evropa će morati da preuzme teret odbrane koji joj je bio oslobođen od osnivanja NATO-a 1949.
Zelensky delivers a blistering speech in Davos, warning that Europe talks about the future while avoiding action - Fabrice COFFRINI / AFP via Getty Images
Siromaštvo u jedinstvu, snaga u resursima
Na papiru Evropa ima prednosti: oko 500 miliona stanovnika i kolektivna ekonomija koja nadmašuje Rusiju. NATO-ove evropske članice imaju oko 2 miliona aktivnog osoblja naspram Rusije koja ima oko 1,3 miliona. Evropske vazduhoplovne snage mogu da rasporede približno 1.600 borbenih aviona, a mornarice više od 100 fregata i razarača, dok je Rusija daleko ispred u nuklearnim podmornicama.
There are 32 nations in Nato, but that strength in numbers would be substantially weakened if America leaves
Glavni problem: zavisnost od američkih "omogućavača"
Mnoga ključna sredstva koja povećavaju borbenu sposobnost — satelitsko nadgledanje, teški transportni avioni, sistemi ranog upozoravanja, vazdušno dopunjavanje gorivom i nuklearno odvraćanje — danas dolaze iz SAD. Amerika obezbeđuje više od 60% ukupnih rashoda NATO-a i dominira mnogim enablerima. Bez njih, evropske oružane snage bi imale ograničenu trajnost i domet u ozbiljnom sukobu.
Poland has emerged as Europe’s fourth military powerhouse, fielding Nato’s third-largest armed forces - AP Photo/Czarek Sokolowski
Šta bi Evropa morala da uradi
- Konsolidovati industriju i smanjiti broj različitih sistema kako bi logistika, obuka i zalihe bile efikasnije.
- Izgraditi ili replicirati enablere (sateliti, AWACS, teški transport, rezervoarski avioni, elektronika za upravljanje bitkom).
- Signifikantno povećati odbrambeno finansiranje i obnoviti zalihe streljiva i projektila.
- Razmotriti institucionalne promene u vođstvu NATO-a (npr. evropski SACEUR) i formiranje direktora 5–6 vodećih zemalja.
- Pripremiti društveni konsenzus za potencijalno dugoročnu mobilizaciju resursa, uključujući opciju reintrodukcije obavezne službe ako bude potrebno.
Ko bi mogao da predvodi?
Reč je o kolektivnom vođstvu, ne jednoj zemlji. Kandidati za ključne uloge su:
Starmer has pledged only modest rises in defence spending, targets that critics warn would leave Britain dangerously exposed if US backing falters
- Nemačka — najveća ekonomija Evrope i najveći evropski budžet za odbranu (~£70 млрд u 2024.).
- Francuska — nuklearna sila s jakim oružanim snagama i politikom strateške autonomije.
- Velika Britanija — poseduje Trident, ali je zavisnost od SAD i Brexit otežavaju njen liderški domet.
- Poljska — brzo raste u procentima BDP-a (4,5%) i ima snažan politički elan.
- Finska i Švedska — iskustvo neutralnosti i autonomne odbrane.
- Ukrajina — borbeno iskustvo i taktička stručnost čine je važnim akterom u istočnoj strategiji.
Nuklearno pitanje i troškovi
Britanija raspolaže sa oko 200 nuklearnih bojevih glava, Rusija sa približno 6.000, a francuski arsenal dodaje još stotina. Ako bi SAD odustale od europskog kišobrana, Britanija i Francuska bi verovatno morale da razmotre širenje arsenala i uvođenje dodatnih taktičkih opcija. To bi imalo velike političke i finansijske implikacije.
Russian T-90M tanks parade through Moscow in 2025, underscoring how industrial scale lets the Kremlin turn spending into military power - Alexander NEMENOV / AFP
Skaliranje i rokovi
Prelazak sa zavisnosti od SAD na autonomnu evropsku odbranu bio bi višegodišnji, moguće decenijski proces, koji bi zahtevao desetine do stotine milijardi funti iznad postojećih budžeta. Podeljena potrošnja (ukupno ~£340 млрд u 2024.) deluje značajno, ali preračunato prema kupovnoj moći daje Rusiji približno izjednačene mogućnosti, dok fragmentacija između 30+ evropskih država smanjuje efikasnost ulaganja.
A weakened Atlantic alliance would present Putin with opportunities few Russian leaders have enjoyed since the Cold War - Contributor/Getty Images
Rizik unutrašnjih i spoljnjih sukoba
Bez američkog posredovanja, stari balkanski sporovi, grčko-turski konflikti i drugi regionalni rizici mogli bi da eskaliraju. Takođe postoji realna zabrinutost da bi Rusija mogla tražiti priliku da testira evropsku odlučnost — bilo kroz hibridne operacije, ograničene ofanzive ili pokušaje destabilizacije frontova kao što su baltičke države.
„Evropa mora da odluči: ujediniti se i mobilisati ili ostati fragmentirana i ranjiva,“ zaključuje Volodimir Zelenski.
Zaključak
Scenarij bez američke garancije nije apokaliptičan, ali zahteva duboku reformu evropske odbrane, značajno povećanje troškova, konsolidaciju industrije i političku zrelost. Evropa ima materijalne resurse da postane samostalna bezbednosna sila — pitanje je da li ima političku volju da plati cenu i uradi to dovoljno brzo.
Pomozite nam da budemo bolji.
