U zagađenim mangrovima na severu Kolumbije klizavi rakovi usisavaju mikroplastiku iz sedimenta i razlažu je na sitnije, nanoskale čestice. Prosečan unos mikroplastike kod rakova bio je 16 puta viši nego u okolnom sedimentu. Iako to ubrzava fizičku razgradnju plastike, nanoplastika ostaje u organizmima i može se širiti kroz lanac ishrane — pa ovo nije rešenje za plastično zagađenje, već važan uvid u njegovu sudbinu.
Neočekivani saveznici protiv mikroplastike: Klizavi rakovi u mangrovima razlažu plastiku — unos 16× veći nego u sedimentu
Photo Credit: iStock
U jarko zagađenim mangrovima na severnoj obali Kolumbije istraživači su otkrili da klizavi rakovi (fiddler crabs) ne samo da usisavaju mikroplastiku iz sedimenta, već je i razlažu na sitnije čestice — što menja dosadašnje shvatanje o sudbini plastike u prirodi.
Šta su istraživači uradili?
Tim sa University of Exeter i saradnicima iz Universidad de Antioquia sproveo je polje eksperiment u zagađenom mangrovskom staništu u Kolumbiji. Istraživači su u delove mangrova posipali jarkobojene polietilenske mikrosfere kako bi pratili ulazak mikroplastike u okruženje i u organizme. Nakon toga izmerili su koncentraciju čestica u sedimentu i u telima rakova.
Glavni nalazi
Analize su pokazale da su rakovi usisali mikroplastiku u proseku u koncentraciji koja je 16 puta viša nego u okolnom sedimentu. U digestivnom traktu rakova mikroplastika se dalje razlaže na još sitnije — nanodelove, što ubrzava razgradnju većih fragmenata.
„Znamo da klizavi rakovi jedu širok spektar hrane i da u laboratorijskim uslovima unose plastiku,“ rekla je prof. Tamara Galloway iz Exetera. „Ali do sada nismo znali da li u prirodnom okruženju izbegavaju plastiku ili će se prilagoditi njenom prisustvu.“
Zašto to nije rešenje za zagađenje
Iako organizmi doprinose fizičkom i biološkom razlaganju plastike, razgradnja na nanoplastiku nije neškodljiva: veoma sitne čestice ostaju u tkivima rakova i imaju potencijal da se šire kroz lanac ishrane. Dakle, prisustvo životinja koje razlažu plastiku ne uklanja problem — menja oblik i putanju zagađenja.
Širi značaj i preporuke
Studija, objavljena u časopisu Global Change Biology, pokazuje da živa bića igraju aktivnu ulogu u sudbini plastike u ekosistemima. Nalazi podstiču dalje istraživanje uticaja nanoplastike na zdravlje organizama i ljude, kao i procenu da li bi biološki procesi mogli biti uključeni u strategije za upravljanje plastičnim otpadom — uz jasnu opasku da to nije zamena za smanjenje plastike u izvoru.
„Živa bića nisu samo pasivni elementi morskog ekosistema, već mogu pronalaziti načine da se nose sa hroničnim antropogenim pritiscima u skladu sa svojim evolutivnim istorijama,“ istakla je Daniela Díaz iz Universidad de Antioquia.
Zaključak: Otkriće da klizavi rakovi usisavaju i razlažu mikroplastiku pruža važan uvid u dinamiku zagađenja plastikom u prirodi, ali istovremeno upozorava na nove rizike koje stvaraju nanodelovi plastike u lancima ishrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
