Istraživanje Northeastern University pokazalo je da razgradivi (transient) medicinski uređaji, poput senzora pritiska i fotodetektora, mogu ostavljati mikroplastiku i polimer PEDOT:PSS koji opstaje više od osam godina. Autori upozoravaju da sama oznaka biorazgradivosti nije dovoljna za procenu ekološke bezbednosti i planiraju merenja emisije CO2 kako bi odredili brzinu razgradnje. Cilj je razviti materijale i uređaje koji zaista neće predstavljati dugoročnu pretnju za tlo i zdravlje ljudi.
Upozorenje naučnika: "Razgradivi" medicinski uređaji mogu ostavljati mikroplastiku i toksične ostatke
Photo Credit: iStock
Istraživači sa Northeastern University otkrili su da uređaji koji se reklamiraju kao razgradivi — popularno nazvani transient elektronika — mogu ostaviti štetne mikroplastike i druge toksične nusproizvode nakon završetka svog životnog veka.
Tim je analizirao procese razgradnje kod dve vrste medicinske transient elektronike: senzora pritiska i fotodetektora. Iako su ti uređaji dizajnirani da se potpuno ili delimično otope, istraživanja su pokazala da neki materijali ostaju u životnoj sredini.
Prema univerzitetskom sažetku, kod pojedinih uzoraka pronađen je polimer PEDOT:PSS, koji može opstati više od osam godina i dovesti do formiranja fragmenata mikroplastike. To znači da sama oznaka "razgradiv" ne garantuje da proizvod neće dugoročno zagađivati tlo ili vodu.
"Sama razgradivost ili biorazgradivost elektronskih uređaja nije dovoljna da bi se utvrdila bezbednost za okolinu," navode autori rada.
Profesor Ravinder Dahiya ističe: "Morate pažljivo pregledati te materijale. Na kraju svog životnog veka elektronski uređaji se često odlažu u tlo. Potrebno je utvrditi da li tokom razgradnje uređaji obogaćuju tlo ili ga trajno oštećuju — u nekim slučajevima razgradnja može nepovratno naštetiti zemljištu."
Izloženost mikroplastici povezivana je sa širokim spektrom zdravstvenih rizika, uključujući poremećaje endokrinog sistema, probleme sa bubrezima, kardiovaskularne i digestivne tegobe, oslabljen imunološki odgovor, neurološke i reproduktivne smetnje. Zbog toga istraživači upozoravaju da dizajn razgradivih medicinskih uređaja mora uzeti u obzir i posledice nastale nakon njihove primarne upotrebe.
U nastavku rada, tim sa Northeastern planira da ispita brzinu razgradnje polimera i polimerskih transient uređaja merenjem količine ugljen-dioksida (CO2) koju oni emituju tokom razgradnje u uslovima odlaganja otpada. Cilj je razviti materijale i tehnologije koji su zaista ekološki prihvatljivi ili da u potpunosti eliminišu potrebu za upravljanjem elektronskim otpadom.
Praktični saveti za smanjenje mikroplastike u svakodnevnom životu uključuju korišćenje alternativa za jednokratnu plastiku, smanjeno korišćenje automobila (koje doprinosi abraziji guma), pažljiv izbor boja i odeće, kao i kupovinu polovnih ili kvalitetnijih tekstila koji manje otpuštaju vlakna.
Timovi širom sveta rade na različitim pristupima za održivu transient elektroniku — od novih biorazgradivih polimera do inovativnih izvora energije (na primer baterija sa probiotičkim bakterijama). Ključne poruke istraživanja su jasan poziv proizvođačima i regulatorima da ne prihvataju oznaku "razgradivo" bez strožih testova i procene uticaja na životnu sredinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
