UN Osudio Nasilje u Iranu, Teheran Odbacio Rezoluciju — Sporovi Podaci o Žrtvama i Rastuće Tenziје

Teheran — Iranska država odbacila je rezoluciju Saveta UN za ljudska prava koja oštro osuđuje "nasilni obračun s mirnim protestima" i navodi da su u tim akcijama bezbednosnih snaga stradali hiljade ljudi.

Nakon duge rasprave u Ženevi, 25 članica Saveta glasalo je za tekst cenzure, dok je protiv bilo sedam zemalja, među kojima Kina, Indija i Pakistan. Još 14 članica, uključujući Katar i Južnu Afriku, bilo je uzdržano — ali to nije sprečilo usvajanje rezolucije.

U usvojenom dokumentu Savet je pozvao Iran da prekine hapšenja osoba povezanih s protestima i da preduzme mere za "sprečavanje van-sudskih likvidacija, drugih oblika proizvoljnog oduzimanja života, prisilnih nestanaka, seksualnog i rodno zasnovanog nasilja" i drugih kršenja ljudskih prava.

Iranska delegacija oštro je kritikovala zapadne zemlje koje su inicirale vanrednu sednicu, tvrdeći da one nisu iskreno zabrinute za ljudska prava u Iranu, jer su nametnule sankcije koje su, kako navode, decenijama osiromašile iransko stanovništvo.

"Države čija je istorija obeležena genocidom i ratnim zločinima sada drsko pokušavaju da poučavaju Iran o društvenoj upravi i ljudskim pravima", rekao je Ali Bahreini, iranski izaslanik, i ponovio vladinu tvrdnju da je tokom nemira poginulo 3.117 ljudi, od čega je 2.427 navodno ubijeno od strane "terorista" koje, kako tvrdi Teheran, podržavaju SAD, Izrael i saveznici.

Podaci o žrtvama se znatno razlikuju: američka agencija Human Rights Activists News Agency (HRANA) saopštila je da je potvrdila najmanje 5.137 smrtnih slučajeva i da istražuje još 12.904 slučaja. Specijalna izvestiteljka UN-a za Iran, Mai Sato, upozorila je da broj žrtava, prema medicinskim izveštajima koji pristižu iz zemlje, može dostići 20.000 ili više. Al Jazeera nije nezavisno verificirala sve brojke.

Visoki komesar UN-a za ljudska prava, Volker Türk, upozorio je Savet da "brutalnost u Iranu i dalje traje, stvarajući uslove za dalja kršenja ljudskih prava, nestabilnost i krvoproliće". Podsjetio je i na talas ubistava 8. i 9. januara uz istovremenu komunikacionu blokadu.

Türk je istakao i porast izvršenja smrtnih kazni širom Irana: vlasti su, prema podacima UN-a, izvele najmanje 1.500 pogubljenja u 2025. godini — što je rast od oko 50% u odnosu na prethodnu godinu.

Payam Akhavan, profesor i bivši tužilac UN-a iransko-kanadskog porekla koji je na sednici prisustvovao kao predstavnik civilnog društva, izjavio je da su ubistva tokom protesta "najteže masovno ubistvo u savremenoj istoriji Irana". Podsetio je da je kao tužilac učestvovao u sastavljanju optužnice za genocid u Srebrenici i uporedio razmere tragedije.

"U poređenju s tim, u Iranu je ubijeno najmanje dvostruko više ljudi u polovičnom vremenu. To je bilo istrebljenje", rekao je Akhavan.

Rezolucija je takođe produžila mandat specijalnog izvestioca za Iran za još godinu dana i dodala dve godine mandatu nezavisne misije za utvrđivanje činjenica, formirane radi istrage ubistava i kršenja prava tokom nacionalnih protesta 2022. i 2023. godine.

Internet, video-snimci i tvrdnje o upotrebi teškog naoružanja

Međunarodni internet ostaje blokiran u velikom delu zemlje, što izaziva sve veću frustraciju javnosti i privrede. Globalni internet opservatorij Netblocks izvestio je da je međunarodni pristup internetu i dalje praktično onemogućen, uz povremene kratke obnove veze.

Mali broj korisnika uspeo je da zaobiđe blokadu koristeći proxy servise i VPN-ove ili napuštajući zemlju, i ti korisnici i dalje objavljuju uznemirujuće snimke. Međunarodne organizacije za ljudska prava — među kojima Amnesty International i Human Rights Watch — saopštile su da mnogo pregledanih snimaka pokazuje državne snage kako pucaju na demonstrante iz vatrenog oružja, uključujući i teške mitraljeze. Država sve te tvrdnje odbacuje i tvrdi da su snage pucale isključivo na "teroriste" i "huligane" koji su napadali državne objekte.

Regionalne tenzije i vojne pretnje

Rasprava o jednom od najsmrtonosnijih razdoblja od Iranske revolucije 1979. nastavlja se dok se pretnja vojnog sukoba ponovo javlja. SAD su premeštanjem nosača aviona USS Abraham Lincoln i prateće grupe ratnih brodova prema Bliskom istoku podigle zabrinutost za moguću eskalaciju, nakon 12-dnevnog rata Izraela i jedne od regionalnih kriza u junu.

Više američkih borbenih aviona takođe je raspoređeno u regionu. Iranski zvaničnici poslali su prkosne poruke američkom predsedniku.

"On (Trump) svakako govori mnogo toga. Može biti siguran da ćemo mu odgovoriti na bojnom polju", izjavio je Majid Mousavi, novi šef vazduhoplovnog sektora Iranske revolucionarne garde (IRGC), za državnu televiziju.

Ali Shamkhani, visoki bezbednosni zvaničnik i predstavnik vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneja u Vrhovnom savetu odbrane, rekao je: "Može on govoriti lepo, čak i ako pokušava da izbegne želje drugih koji hoće da mu nameću stvari."

Mohammad Movahedi, uticajni verski zvaničnik koji nadgleda tužilaštvo, uzvratio je na poziv Donalda Trumpa da okonča režim ajatolaha Hamneja, opisujući takve poruke kao "ekvivalent deklaraciji potpunog rata" i upozorivši da bi u slučaju agresije američki interesi mogli biti ugroženi.

Situacija ostaje nestabilna: neslaganja oko broja žrtava, produžena međunarodna istraga, trajna komunikaciona blokada i vojna prisutnost stranih snaga čine perspektivu za brzo smirivanje napetosti veoma neizvesnom.