U sjajnom klasteru galaksija, crna rupa u centru J1007+3540 probudila se i ispalila mlaz dug ~1.000.000 svetlosnih godina, verovatno prva erupcija posle ~100 miliona godina. Radio-posmatranja LOFAR‑a i nadograđenog GMRT‑a beleže i novu emisiju i ostatke ranijih izboja. Ovaj jasan primer epizodičnog AGN‑a pomaže da se bolje razume interakcija mlazova sa intraklaster medijumom i uticaj na formiranje zvezda.
Vratila se iz mrtvih: Supermasivna crna rupa J1007+3540 eruptira posle ~100 miliona godina
After 100 million years of dormancy, the supermassive black hole at the center of galaxy J1007+3540 is glowing bright.(LOFAR/Pan-STARRS/S. Kumari et al.)
U izuzetno sjajnom klasteru galaksija, centralna supermasivna crna rupa u galaksiji J1007+3540 ponovo je aktivirana nakon otprilike 100 miliona godina tišine. Radio-posmatranja su otkrila mlaz čestica i gasa dugačak oko milion svetlosnih godina koji izlazi iz jezgra galaksije, zajedno sa reliktima starijih izboja.
Posmatranja i otkriće
Autori studije, predvođeni Shobhom Kumari sa Midnapore City College (Indija), objavili su rezultate u časopisu Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. Radio-snimci dobijeni interferometrom Low Frequency Array (LOFAR) u Holandiji i nadograđenim Giant Metrewave Radio Telescope (GMRT) u Indiji jasno pokazuju i nov, intenzivan mlaz i okolne ostatke starijih aktivnosti.
Šta znači „epizodična” aktivnost?
J1007+3540 je primer epizodične galaksije: centralno aktivno galaktičko jezgro (AGN) pali se i gasi u ciklusima. Tokovi materije kroz akrecioni disk povremeno hrane mlazove koji izbacuju relativističke čestice. Ti ciklusi traju hiljadama do miliona godina, pa je retkost uhvatiti objekat koji u sebi nosi jasne tragove i stare i nove aktivne faze.
“Iako su u literaturi poznate neke 'ponovno pokrenute' radio-galaksije, J1007+3540 se izdvaja. Sistem je fizički vrlo veliki, pa ga možemo detaljno proučiti,” kaže Niel Brandt sa Pennsylvania State University.
Interakcija s okolinom
Posmatranja otkrivaju fragilni, fragmentirani rep starog materijala koji je zbog kasnijih izboja ponovo zasijao. Oblik i sjaj tog repa odaju da su mlazovi snažno interagovali sa gasom u klasteru — intraklaster medijumom (ICM). Takve interakcije oblikuju putanju i strukturu mlazova i mogu povratno uticati na formiranje zvezda u okolini, bilo da ga zanemare ili podstaknu.
“Mlazovi ne probijaju put kroz prazninu — stalno su oblikovani i menjani gasom na koji nailaze,” ističe Vivian U sa University of California, Irvine.
Zašto je slučaj važan?
J1007+3540 je posebno koristan zato što u istom objektu prikazuje i novu i reliktnu emisiju, što omogućava da se testiraju modeli o tome kako AGN utiču na okruženje i evoluciju galaksija. Neobični primeri daju teoriji priliku da se preciznije kalibrišu i unaprede simulacije procesa koji oblikuju galaksije kroz vreme.
Dalja višeband posmatranja i simulacije pomoći će da se razjasne mehanizmi reaktivacije i precizno kvantifikuje uticaj na intraklaster medijum i formiranje zvezda.
Studija: Kumari et al., Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (2024).
Pomozite nam da budemo bolji.
